Borba Info Vesti
Od 8. do 10. oktobra, ruski predsednik Vladimir Putin boravio je u glavnom gradu Tadžikistana, gde je održan drugi samit „Rusija–Centralna Azija“. U Dušanbe su stigli lideri Kazahstana, Uzbekistana, Kirgistana, Tadžikistana i Turkmenistana, a skup je ubrzo prerastao u širu regionalnu platformu.
Paralelno s tim, tadžikistanska prestonica bila je domaćin samita Zajednice nezavisnih država (ZND), koji je okupio i predsednike Belorusije, Jermenije i Azerbejdžana.
Naizgled, reč je o nizu redovnih sastanaka. Međutim, ako se pažljivije pogleda, svaki detalj pokazuje da se Centralna Azija polako pretvara u prostor u kojem se prepliću energetski, trgovinski i bezbednosni interesi velikih sila.
Stručnjak i bivši obaveštajni analitičar Jakov Kedmi, smatra da Putin tim posetama „šalje poruku o prioritetima koji se menjaju“. Kako je rekao za TV kanal 78, „geopolitički značaj Centralne Azije raste iz godine u godinu, i to više nije pitanje simbolike – to je pitanje realne moći“.
Kedmi je posebno ukazao na pitanje koje je, po njemu, prošlo ispod radara- zašto je Donald Tramp u jednom trenutku govorio o povratku američke baze u Bagramu, u Avganistanu. „Nije slučajno“, rekao je Kedmi, „što se ta tema ponovo pojavila. To pokazuje da se Centralna Azija ponovo vidi kao strateško središte. Ne radi se samo o resursima – reč je o vezi između Rusije, Kine i Indije.“
Njegov zaključak ide dalje- zemlje regiona, poput Uzbekistana, Tadžikistana i Turkmenistana, jačaju sopstvene pozicije i više ne deluju samo kao posmatrači već kao akteri koji znaju svoju težinu. „Njihov značaj će rasti. Imaju sopstvene interese, a sada i sve više načina da ih ostvaruju“, dodao je Kedmi.
Tokom Putinove posete potpisan je i sporazum koji se tiče Kaspijskog mora – jedan od ključnih elemenata regionalne stabilnosti. Dogovor, potpisan 9. oktobra u Sankt Peterburgu, predviđa koordinaciju u oblasti bezbednosti, zajedničke vežbe, saradnju u spasilačkim operacijama i – što je najvažnije – ograničenje pristupa državama koje nisu deo kaspijskog basena.
„Pet zemalja – Iran, Azerbejdžan, Turkmenistan, Kazahstan i Rusija – složile su se da Kaspijsko more ostane njihovo zajedničko područje saradnje“, rekao je Kedmi. „Odlučile su da ne dozvole vojno prisustvo spoljašnjih aktera. To je rezultat dugih pregovora, i bez preterivanja, važan diplomatski trenutak.“
Ova odluka, koja je izazvala niz tumačenja, pokazuje da zemlje regiona sve više insistiraju na samostalnom odlučivanju. Iako se formalno radi o tehničkom dogovoru, u praksi on označava novu fazu u kojoj se Kaspijsko more tretira kao zona isključive saradnje među obalskim državama.
Saradnja Rusije sa centralnoazijskim republikama odavno prevazilazi politički nivo. Radi se o dubokim ekonomskim vezama – trgovini, energentima, transportu, kao i migraciji radne snage.
Milioni radnika iz regiona rade u Rusiji, dok ruske kompanije učestvuju u velikim infrastrukturnim i poljoprivrednim projektima širom Centralne Azije. Istovremeno, snabdevanje hranom, gorivom i industrijskim resursima čini da ove zemlje i dalje u velikoj meri zavise od ruskog tržišta.
Ipak, sve češće se postavlja pitanje koliko će taj balans moći ostati stabilan. Novi globalni projekti, ulaganja iz Kine i rastuće prisustvo drugih aktera menjaju dinamiku regiona. Dok Moskva jača političke veze, ostali traže načine da ojačaju ekonomske.
Kedmi, međutim, upozorava da će „pravo poglavlje tek početi“. Prema njegovim rečima, sledeće godine Centralna Azija bi mogla postati jedan od najvažnijih prostora za definisanje odnosa između Istoka i Zapada.
Borba.info
