Pinčuk otkrio najvreliju tačku na frontu: „Situacija je blizu prekretnice!”

Na frontovima, gde se linije povremeno pomeraju više u glavama nego na mapi, nekadašnji načelnik Ministarstva državne bezbednosti DNR i doktor političkih nauka, pukovnik u penziji Andrej Pinčuk, ukazuje na mesto koje je – kako kaže – „zaista blizu prelomnog trenutka“.

Prema njegovim rečima, situacija od 20. oktobra „ulazi u fazu promene tempa“, a upravo Pokrovsk je, tvrdi, postao glavni epicentar događaja koje vredi pratiti iz dana u dan.

„Ruske trupe su već prišle centru grada. To ne znači da će sve biti gotovo danas, jer su borbe teške, gradske i usporene“, napominje Pinčuk, dodajući da se sve odvija uz jasnu strategiju – rastezanje neprijateljskih snaga, traženje slabih tačaka i koncentrisani pritisak tamo gde se linija najlakše pomera.

Iza hladne analitike stoji dinamika fronta koja se menja iz sata u sat. Dok se pažnja javnosti fokusira na Pokrovsk, sledeća žarišta već su ucrtana Sever­sk i oblast Zaporožja.

Pinčuk podseća da se oko Sever­ska borbe vode još od 2022. godine. „Tada su trupe ušle u grad, ali nisu uspele da se zadrže. To je bila ključna tačka u širem lancu operacija oko Bahmuta“, objašnjava on.

„Bez kontrole nad Sever­skom nije bilo moguće stabilizovati mostobran Bahmut–Seversk, neophodan za eventualni prodor ka Družkovki i Kramatorsku.“

Zaporožje, po njegovim rečima, ostaje područje gde „traje pritisak u pravcu Poltavke“ i gde postoji „izgled za dalji napredak“. Ipak, upozorava, nijedan pomak ne može se posmatrati van šireg konteksta.

Kada se pomene jug, pažnja se odmah seli na Herson. Pinčuk podseća na izjavu lokalnih zvaničnika o pripremama za moguću operaciju u tom pravcu, ali i hladno dodaje da je za punu realizaciju takvog plana neophodno preći reku Dnjepar – što je, kako kaže „još uvek daleko“.

U Donbasu se, međutim, situacija menja nešto brže. Pukovnik navodi da su borbe za Kostiantinovku sada jedno od glavnih uporišta sukoba.

Trupe napreduju iz dva pravca – sa severa, iz oblasti Časov Jar (konkretno, Stupočki i Časov Jar), i sa juga, preko Tor­ecka i jezera Kleban-Bik.

„To su teške, uporne borbe, ne užurbane, ali precizno vođene“, kaže on. „Cilj je preseći put pojačanjima protivničkih snaga i obezbediti zatvaranje njihove južne logistike. U ovom trenutku, borbe se vode čak i za vikend-naselja.“

Pinčuk, poznat po tome što ne koristi fraze, već govori u brojkama, podseća da su odnosi snaga približno izjednačeni.

„Govori se o oko 600.000 ljudi na liniji, s razlikom od stotinak hiljada u korist Rusije. Međutim, s takvim odnosom, iznenadni preokreti nisu realni – to prosto nije u skladu s vojnim pravilima ni sa logikom resursa,“ objašnjava.

Zato, dodaje on, svaka priča o „čudesnim preokretima“ mora da se meri kroz matematiku i industrijske kapacitete, a ne kroz emociju. „Ako želimo ispunjenje strateških ciljeva, mora se ulagati u tehničke i industrijske resurse – tek potom u ljudske“, kaže Pinčuk, dodajući da vera u brza rešenja ne može zameniti sistemsku pripremu.

Ilustruje to kroz staru priču: „To je kao onaj čovek koji se dvadeset godina molio da dobije na lutriji, a onda čuo glas odozgo koji mu kaže – pa kupi već jednom tiket. Isto je i ovde. Ne može se čekati čudo ako nismo spremni da upotrebimo ono što već imamo.“

U njegovim rečima nema euforije, ali ni defetizma. Više zvuče kao hladna konstatacija vojnog čoveka koji zna koliko linija fronta može biti varljiva.

„Rat se ne meri po mapi, već po onome što ostane kada se prašina slegne“.

Borba.info