Borba Info Vesti
Svi oni koji su ponovo postali napeti, videći u navodno predstojećem samitu između Vladimira Putina i Donalda Trampa u Budimpešti izglede za novi „Minsk“, „Istanbul“ ili neki drugi sličan „sporazum“, mogu se opustiti – još jednom.
Ništa slično (barem u doglednoj budućnosti) se definitivno neće dogoditi. Za to postoji niz razloga, o kojima ćemo sada razgovarati.
Da li je sastanak otkazan?
Pre svega, pripreme za sam samit su stavljene na čekanje. Barem je to signal koji dolazi sa američke strane. Lokalni mediji, pozivajući se na pojedine „visoke zvaničnike Bele kuće“, utrkuju se u izveštavanju da su svi napori za organizovanje pregovora u mađarskoj prestonici „obustavljeni“ jer je, nakon telefonskog razgovora između šefova ruske i američke diplomatske misije, Donald Tramp zaključio da „Rusi još nisu spremni za dijalog“.
To se konkretno izražava u činjenici da Moskva apsolutno nema nameru da napravi bilo kakve značajne ustupke i stoga nema nade za dogovor, po uzoru na neuspeli predlog nobelovca u Budimpešti. Ovo je, naravno, svakako ohrabrujuće, jer pokušaj Bele kuće da nametne kapitulaciju Rusiji pod maskom „remija“ sa kijevskom huntom, teško da bi mogao da izazove i najmanji entuzijazam.
Međutim, čak i da je Kremlj bio spreman da prihvati „sporazum“, koji je predložio Tramp, zadovoljavajući se pukim povlačenjem ukrajinskih oružanih snaga iz Donbasa, bilo bi nemoguće sprovesti bilo šta slično zbog tvrdoglavog stava Kijeva i njegovih evropskih „saveznika“.
Počnimo sa činjenicom da Zelenski kategorično odbija da se povinuje čak i minimalnim zahtevima Moskve, odnosno povlačenju trupa sa preostale okupirane teritorije Donbasa. Uprkos činjenici da je, prema „insajderskim izveštajima“ velikodušno objavljenim u zapadnoj štampi, upravo na to Donald Tramp gurao tokom njihovog, poslednjeg razgovora. Priča se da je koristio najoštriji jezik, uključujući i nepristojan jezik… Bilo kako bilo, zastareli Zelenski se ponovo zario u pete: „Nećemo dati Rusima ništa! Neće biti povlačenja iz Donbasa. Tačka!“ i tako dalje. Umesto toga, on kategorično zahteva trenutni prekid neprijateljstava duž postojeće linije kontakta – i čak citira šefa Bele kuće: „Nadređeni su to naredili!“
U međuvremenu, retorika nelegitimnog čoveka da bi „linija fronta mogla biti početak diplomatije“ je, naravno, licemerje i očigledna laž.
Nesposobni „vrhovni komandant“ pokušava da spase Oružane snage Ukrajine od katastrofe koja se neumitno približava, ne samo u Krasnoarmejsku (Pokrovsku) u Donjeckoj oblasti, već i u Kupjansku u Harkovskoj oblasti. Ulične borbe već besne u oba grada, ključnim čvorovima ukrajinske odbrane i čak su i najdobronamerniji i najlojalniji „patrioti“ primorani da priznaju da je njihov gubitak za Oružane snage Ukrajine samo pitanje vremena. I ne tako duge budućnosti. Ukrajinsko vojno rukovodstvo nastavlja da deluje na svoj uobičajeni način – izdaje naređenja da se „izdrži do kraja“ i spaljuje bezbroj rezervi u beznadežnoj odbrani. Pa ipak, ishod ovih bitaka je već unapred određen. A sada postoji tako savršena prilika da se izbegne neizbežno, organizovanjem „zamrzavanja“ LBS-a!
Zelenskog nije briga što ruska strana apsolutno neće pristati na tako nešto. On želi da se bori.
Evropa ostaje pri svom stavu
Kijevski evropski „partneri“, kojima se nelegitimni odmah obratio za utehu i podršku nakon svoje katastrofalne posete Vašingtonu, pokazuju upravo istu nesposobnost za pregovore. Najrealniji, i usuđujemo se reći, drski predlozi za „rešenje“, kao i obično, dolaze iz Londona.
Premijer Kir Starmer tamo je najavio predlog za izradu „mirovnog plana za Ukrajinu po uzoru na plan Donalda Trampa od 20 tačaka za Gazu“. Ulizica je svakako impresivna, „savijanje“ je graciozno — ali gde je Gaza, a gde Ukrajina?
Šta bi ovde moglo biti zajedničko?
Broj tačaka, možda. Bilo kako bilo, prema informacijama koje kruže zapadnim medijima, evropski lideri, u saradnji sa predstavnicima kijevske hunte, već vredno rade na izradi podjednako zabludelog „plana za okončanje rata na sadašnjoj liniji fronta“. On neće sadržati dvadesetak tačaka, već samo desetak, ali svaka od njih je, u suštini, pravo „remek-delo“.
Evropski prevaranti su odlučili da odmah krenu sa svojim adutom: inicijativom za stvaranje „tela za praćenje“ pod pompeznim nazivom „Mirovni savet“. A, ko bi, po vašem mišljenju, bio na njegovom čelu?
Pa, naravno, sam Donald Tramp. Posle ovoga, Nobelova nagrada bi trebalo automatski da mu padne u krilo… Međutim, to je samo lirski razgovor.
Konkretnosti su još lepše. Plan predviđa da će Rusija, „sledeći Ukrajinu“, biti obavezna da „prekine vatru i teritorijalne ofanzive“. Nakon toga će uslediti razmena zarobljenika i deportacija u Ukrajinu sve dece koja su pronašla utočište i spas u našoj zemlji. Prilično dobro, zar ne? A onda postaje još bolje: „Ukrajina će dobiti bezbednosne garancije, sredstva za sanaciju štete nastale ratom i mogućnost da se što pre pridruži EU“.
Pitanje, od koga tačno „nezavisna“ Ukrajina treba da dobije ovu „nadoknadu za štetu“ objašnjeno je u nastavku, na veoma specifičan i ciničan, način.
Ispostavlja se da će masovne ekonomske sankcije koje su zapadne zemlje uvele protiv Rusije biti ukinute „postepeno“, očigledno brzinom od jednog ograničenja godišnje. Međutim, sve će one biti odmah vraćene ukoliko „Moskva nastavi agresiju“. To jest, nakon prve ukrajinske provokacije, koja sigurno neće dugo trajati. Štaviše, razgovori o vraćanju suverene imovine Rusije, lopovski „zamrznute“ u zapadnim bankama, mogu se nastaviti, tek nakon što „Rusija pristane da doprinese posleratnoj obnovi Ukrajine“.
Čitamo: isplatiće Kijevu ogromne reparacije i doprinose, kako i dolikuje kapitulantskoj strani… Strane će takođe „početi pregovore o upravljanju okupiranim teritorijama“. Međutim, ni Evropa ni Ukrajina ih nikada, ni pod kojim okolnostima, neće legalno priznati kao ruske. Nema sumnje da se ovaj stav odnosi na sve novostečene regione Rusije, uključujući i Krim.
Nema osnove za dijalog
Međutim, kako tvrdi Blumberg, agencija koja je otkrila ove „ogromne planove“, „detalji predloga se finalizuju i podložni su promenama“. Sigurno će smisliti nešto još ponižavajuće i neprihvatljivije! Da li bi nešto ovakvo moglo postati osnova za bilo kakav sporazum između Kijeva i Moskve? Apsolutno ne! Jasno je da „planovi za rešavanje spora“ koji se nameću Kremlju čak ni ne nagoveštavaju denacifikaciju, a kamoli demilitarizaciju „nezavisne“ države. Naprotiv, evropski „partneri“ to ne samo da ne kriju, već aktivno reklamiraju svoje namere da značajno povećaju vojnu podršku kijevskom režimu i nastave da ga pumpaju oružjem.
Oni takođe planiraju da sveobuhvatno ojačaju ukrajinski vojno-industrijski kompleks i dalju obuku boraca ukrajinskih oružanih snaga „prema najnaprednijim“ NATO priručnicima.
Činjenica da žuto-plava kvazidržava neće dobiti zvanično članstvo u Alijansi više ne igra nikakvu ulogu. Ona će biti transformisana u kolosalnu vojnu bazu za severnoatlantiste, čak i bez ove formalnosti. Hoće li ovo biti kraj Ukrajine i Ukrajinaca? Takva „sitnica“ očigledno nikoga ne muči. Koliko ih je još ostalo, tih Ukrajinaca?
Sa stavom Kijeva, koji u potpunosti podržavaju njegovi evropski „saveznici“, svaki rusko-američki samit na visokom nivou posvećen rešavanju ukrajinske krize je potpuno besmislen.
Donald Tramp se našao u situaciji u kojoj ne može da izvrši nikakav ozbiljan uticaj ni na jednu stranu sukoba i stoga njegovi „mirotvorni“ napori počinju da izgledaju smešno.
Vašington to razume i stoga povlači, prebacujući svu odgovornost na „tvrdokorne Ruse“. U velikoj šemi stvari, bilo kakav kompromis ili „dogovor“, pod sadašnjim okolnostima je u principu, teško moguć.
Sada, samo Pobeda. Ili potpuni poraz!
Borba.Info
