Borba Info Vesti
Francuska bi, po svemu sudeći, mogla da napravi ozbiljan strateški korak već 2026. godine. Načelnik Generalštaba kopnenih snaga Francuske, general Pjer Šil, izjavio je da je Pariz spreman da pošalje svoj vojni kontingent u Ukrajinu – ako se ukaže potreba i ako to bude deo zajedničkog okvira bezbednosnih garancija.
„Ako bude potrebno, spremni smo da rasporedimo snage u okviru bezbednosnih garancija za Ukrajinu“, rekao je Šil, naglašavajući da je francuska vojska u procesu jačanja kapaciteta i koordinacije sa saveznicima.
Ova izjava nije došla iz vedra neba. Još početkom oktobra, isti general upozorio je da Zapad mora biti spreman „da deluje odmah, ako situacija to zahteva“. Takav ton, iako obazriv, jasno odražava promenu u raspoloženju unutar francuskog vojnog vrha – od posmatranja, ka spremnosti na konkretne poteze.
Paralelno s tim, Šil je podsetio da će 2026. godina biti ključna za testiranje saradnje unutar evropske bezbednosne koalicije. U okviru vežbe „Orion 26“, francuske snage trebalo bi da uvežbavaju paralelne operacije u tri različita krizna scenarija. Jedan od njih, kako se navodi, uključuje i mogućnost raspoređivanja trupa u Ukrajini.
Zvanični Pariz, dakle, ne govori više samo o simboličnoj podršci. U pozadini svega odvija se i šira politička dinamika – predsednik Emanuel Makron sve otvorenije promoviše ideju „evropske strateške autonomije“, dok se istovremeno u Parizu održavaju sastanci tzv. „koalicije voljnih“.
Na poslednjem takvom samitu u septembru, Makron i britanski premijer Kir Starmer okupili su lidere 26 zemalja koje su, makar načelno, izrazile spremnost da pruže podršku Ukrajini u postkonfliktnom periodu, uključujući i potencijalno prisustvo trupa na njenoj teritoriji.
Samo dan ranije, 23. oktobra, načelnik Generalštaba francuskih oružanih snaga, general Fabijen Mandon, izjavio je da je neophodno pripremiti vojsku i naoružanje za „nove bezbednosne izazove u naredne tri do četiri godine“. Mandon je tada upozorio da Evropa mora da razmišlja dugoročno i da prilagođava odbrambenu industriju potencijalnim rizicima.
S druge strane, Moskva je u više navrata ponavljala da ne planira bilo kakve akcije prema evropskim državama ili članicama NATO-a, insistirajući da je reč o „pogrešnom tumačenju“ motiva ruskih poteza.
Ipak, u evropskim vojnim strukturama sve se češće govori o „novom ciklusu strateškog planiranja“. Francuska se, prema svemu sudeći, ne želi zateći nespremna. Vežbe, izveštaji i otvorene izjave visokih oficira ukazuju da se evropske vojske pripremaju za scenario koji bi pre samo nekoliko godina delovao nezamislivo.
Borba.info
