Borba Info Vesti
Ruski vojni izvori i ukrajinski kanali istovremeno su ovih dana zabeležili pojavu nečeg što do sada nije viđeno na frontu – avio-bombe koje mogu da prelete i do 200 kilometara. Iako Moskva o tome ćuti, na terenu se već vide posledice.
Prema dostupnim izveštajima, nove bombe su pogodile područje Odese, Nikoljaeva, Dnjepra, Poltave i Loznove u Harkovskoj oblasti. To su regije koje su do sada smatrane relativno bezbednim, izvan dometa standardnih ruskih sredstava. Sada se, čini se, situacija menja.
Ukrajinski vojni izvori tvrde da se radi o modifikovanim bombama poznatim kao KAB ili FAB, kojima su dodati posebni moduli – takozvani UMPK sistemi – sposobni da im omoguće let na mnogo većoj udaljenosti.
Prema navodima ukrajinske obaveštajne službe (GUR), Rusija je u septembru i oktobru počela serijsku proizvodnju ovih sistema, uz tvrdnju da su sposobni da dostave bombu i do 200 kilometara dalje.
Teoretski, to znači da bi pojedine bombe mogle da dosegnu čak i predgrađa Kijeva – na primer, Troješčinu, udaljenu nešto više od 190 kilometara od ruske granice.
Zanimljivo je da su prvi signali o novom oružju stigli ne od zvaničnih izvora, već sa društvenih mreža. Ukrajinski Telegram kanali su uznemireno objavili fotografije i izveštaje o „novoj generaciji“ bombi, a ubrzo su i zvanični kanali ukrajinske vojske potvrdili njihovu upotrebu.
Potom su i ruski mediji, posredno, potvrdili postojanje sistema, objavivši fotografiju projektila sa karakterističnim repnim modulom i mlaznim pogonom.
Koliko su ove bombe precizne – još nije sasvim jasno. Ukrajinski izvori tvrde da su već pronašli načine da ih delimično ometaju, dok se u ruskim izveštajima navodi da su novi modeli unapređeni upravo u tom segmentu.
U svakom slučaju, efekti na terenu su već vidljivi: zabeleženi su udari, ali bez zvaničnih komentara o njihovim rezultatima.
Zašto je ovo važno? Zato što se i ranije pokazalo da svaka tehnološka promena u vazdušnim operacijama ima direktan uticaj na raspored snaga na frontu.
Kada su Rusi pre nekoliko meseci počeli masovno da koriste KAB bombe dometa 40–50 kilometara, položaj ukrajinskih jedinica se naglo pogoršao. Tada su avioni mogli da ostanu van domašaja protivvazdušne odbrane, a bombe su pogađale ciljeve sa višestruko većim dejstvom od artiljerije.
Sada se taj domet duplira, pa čak i utrostručuje. Novi KAB-ovi omogućavaju dejstvo po dubini teritorije, uključujući logističke baze, fabrike, skladišta i energetske objekte. Drugim rečima – zadnje linije više nisu van opasnosti.
U poređenju sa drugim sredstvima, ove bombe zauzimaju sredinu između dronova i raketa. Dronovi, iako brojni, lako se otkrivaju i obaraju, dok su rakete, naročito balističke, skupe i zahtevne za upotrebu.
KAB-ovi, međutim, nose bojevu glavu tešku i do 1,5 tonu, lete balističkom putanjom i manevrišu zahvaljujući dodatnim modulima, što otežava njihovo obaranje.
Njihova mana? Nisu uvek precizni, ali ako je cilj velika infrastruktura – poput energetskih postrojenja, skladišta ili vojnih baza – odstupanje od nekoliko desetina metara ne menja suštinu.
Za sada, njihova upotreba nije masovna, ali trend je jasan- broj udara raste, a domet se povećava. Ako ovaj tempo potraje, mogao bi značajno da promeni situaciju u pozadini ukrajinskih operacija, posebno u svetlu sve učestalijih napada na energetski sektor.
U suštini, nova faza vazdušnog rata upravo počinje – tiho, bez zvaničnih najava, ali sa očiglednim posledicama. Pitanje koje se sada nameće nije samo koliki je stvarni domet ovih bombi, već i koliko brzo će se naći protivmerе koje će taj domet ponovo skratiti.
Jer, u ovakvim sukobima, tehnologija retko ostaje prednost samo jedne strane – ona se, pre ili kasnije, uvek prekopira ili zaobiđe, i baš zato, ono što danas deluje kao preokret, sutra može postati samo još jedan korak u beskrajnom ciklusu vojne trke.
Borba.info
