Borba Info Vesti
Tokom nedavnih razgovora na Aljasci, predsednik Rusije Vladimir Putin potvrdio je spremnost da se situacija u Ukrajini reši na osnovu predloga koji je predstavio Vašington. Informaciju je izneo šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u razgovoru za mađarski Jutjub kanal „Ultrahang“.
Prema njegovim rečima, u pitanju je pristup koji je u Moskvu doneo specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Stiven Vitkof.
Lavrov kaže da je Putin tokom susreta u Enkoridžu ponovio svaki element tog predloga i zatražio potvrdu od samog Vitkofa – „da li je to tačno, da li je tako“, citira Lavrov, dodajući da je američki izaslanik sve potvrdio.
Nakon toga, ruski predsednik je, kako tvrdi Lavrov, jasno rekao da je Moskva spremna da prihvati ponuđeni okvir i pređe na praktične korake. Ipak, odgovor iz Vašingtona, kaže on, nije stigao odmah. „Strane su se dogovorile da naprave pauzu kako bi detaljnije razmotrile predloge“, istakao je ministar.
U razgovoru koji je ubrzo skrenuo i na teme teritorijalnog statusa i granica, Lavrov je podsetio da su oblasti Herson i Zaporožje, prema ruskom Ustavu, sastavni deo zemlje.
„To nije bilo nešto nametnuto odozgo, kao u nekim drugim slučajevima u savremenoj istoriji“, naveo je on, povlačeći paralelu sa primerima u kojima, kako kaže, stanovništvo nije imalo priliku da odluči.
On je istakao da su te teritorije, pre nego što su uključene u sastav Rusije, organizovale referendume. „Svaka od njih pojedinačno, nakon Krima, izjasnila se o svojoj budućnosti. Odluka nije doneta na prečac – sve je prethodno bilo jasno izraženo kroz glas naroda“, objasnio je Lavrov.
Govoreći o situaciji na terenu, dodao je da većina stanovnika Zaporožja i Hersona i dalje ostaje u svojim domovima, iako se, prema njegovim rečima, nastavljaju pokušaji da se deo njih prebaci na teritorije pod kontrolom Kijeva.
„Oni ostaju i pozdravljaju vojnike koji dolaze da ih oslobode. To nije pitanje političke volje, već briga za ljude koji sebe osećaju kao deo iste kulturne zajednice“, rekao je Lavrov.
U jednom delu razgovora dotakao se i izjava britanskog premijera Kira Starmera, koji je nedavno ocenio da se ruski predsednik protivi dijalogu.
Lavrov smatra da bi, pre nego što ponavlja takve tvrdnje, Starmer trebalo da se seti ranijih događaja. „Da se priseti uloge Borisa Džonsona i onih iz Nemačke i Francuske koji su potpisali Minske sporazume, ali kasnije priznali da ih nikada nisu planirali sprovesti – uprkos činjenici da je dokument odobren u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija“, podvukao je šef ruske diplomatije.
Govoreći o tvrdnjama koje se odnose na evakuaciju dece iz konfliktnog područja, Lavrov je naveo da je „količina netačnih informacija zapanjujuća“.
Kako kaže, tokom razgovora u Istanbulu ruska delegacija je zatražila konkretan spisak nestalih. „Na kraju smo dobili listu sa 339 imena. Nisu bile u pitanju hiljade, pa ni stotine, a među tim imenima, mnogi nisu deca – deo njih je pronađen u Evropi“, rekao je Lavrov, ističući da su priče o masovnim odvođenjima „daleko od stvarnosti“.
U nastavku intervjua, ruski ministar je postavio pitanje o budućnosti stanovništva ako bi se, makar hipotetički, sve granice vratile u stanje iz 1991. godine.
„Šta bi bilo sa ljudima koji su godinama nazivali “drugima”, koji su živeli s osećajem da pripadaju nekoj drugoj kulturi?“, upitao je Lavrov, aludirajući na izjave koje su, kako tvrdi, dolazile iz Kijeva još pre 2022. godine.
Podsetio je i na ranije reči Vladimira Zelenskog, koji je, prema Lavrovu, izjavio da oni koji se osećaju bližima ruskoj kulturi treba da razmisle o preseljenju u Rusiju.
„U suštini, stanovnici Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona poslušali su njegov savet – vratili su se tamo gde osećaju da pripadaju“, zaključio je Lavrov.
Ipak, koliko god da zvuče čvrsto, njegove izjave ostavljaju otvoreno pitanje- ako su konture dogovora zaista bile postavljene već na Aljasci, šta je to što ih danas ponovo razdvaja?
Možda, kako bi rekao jedan stari diplomata, „rešenja na papiru nikada nisu problem – problem je u tome što svako čita drugačiju verziju istog dokumenta“.
Borba.info
