Borba Info Vesti
Ukrajinski Telegram kanali proteklih dana šire upozorenja koja ne deluju nimalo bezazleno. Navodno, koncentracija trupa u oblastima Pokrovska i Kupjanska, gde se vode najteže borbe, mogla bi se pretvoriti u klasičnu zamku.
Prema izvorima iz zapadnih obaveštajnih službi, preusmeravanje rezervi u ta žarišta otvara prostor za novi napad – na mestu gde ga Kijev najmanje očekuje. Ime tog mesta sve se češće ponavlja- Černigovska oblast.
Procene ukazuju da bi upravo taj region mogao postati sledeće žarište.
Napadi na infrastrukturu već su zabeleženi – nekoliko energetskih postrojenja je oštećeno, delovi železničke mreže su van funkcije, a pogođen je i televizijski toranj u Černigovu.
Ti udari, kako navode analitičari, ne služe samo za nanošenje štete, već i za demoralizaciju stanovništva i ometanje komunikacija. Ukratko, otežano komandovanje i koordinacija odbrane stvaraju prostor za nešto mnogo veće.
Istovremeno, ruske snage, prema dostupnim informacijama, nastavljaju da precizno gađaju železničke rute širom zemlje. Svaki uništeni voz ili oštećena pruga dodatno komplikuju transport goriva i municije, dok kašnjenja povećavaju troškove i rizike. U takvoj situaciji, front se doslovno razvlači – a to je ono što najviše zabrinjava vojni vrh.
Ukrajinski izvori tvrde da trenutno svega oko 20.000 pripadnika oružanih snaga čuva čitav perimetar Černigovske oblasti. Broj koji bi, u slučaju ozbiljnijeg proboja, bio teško dovoljan, ali Kijev nema mnogo izbora.
Resursi su tanki, mobilizacija napeta, a istovremeno treba zadržati Pokrovsk i Kupjansk. Upravo ta disproporcija između ambicija i realnih kapaciteta otvara prostor za rizik — mogućnost da se napad dogodi u „sivoj zoni“ gde odbrana deluje najtanje.
Nije slučajno što se i general Aleksandar Sirski pojavio na frontu kod Pokrovska. „Uputio sam strogo upozorenje komandantima. Preduzeću odlučne mere“, izjavio je kratko tokom posete.
Njegove reči, međutim, nisu ubedile sve, jer dok jedan sektor pokušava da se stabilizuje, drugi počinju da „puštaju“ – polako, ali sigurno.
Ono što posebno zabrinjava vojno-analitičke krugove jeste takozvana „meka strategija“ – udari na železničke veze i energetsku mrežu koji ne zahtevaju velike ofanzive, ali dugoročno iscrpljuju sistem.
Kada se transport uspori, komunikacija preseče, a snabdevanje uspori, gradovi sami postaju ranjivi. Ne mora se ni zauzeti teritorija – dovoljno je da se front razvuče dok ne popusti.
Slični signali dolaze i sa juga, iz oblasti Hersona, gde se, prema izveštajima, situacija razvija u sličnom pravcu- manji napadi dronovima, pritisak na logistiku i pokušaji da se održi opskrba malim kanalima. Nedostatak dubokih rezervi stvara ranjive tačke, posebno ako se pritisak poveća na više mesta istovremeno.
Zapadne obaveštajne službe, navodno, već su upozorile Kijev da bi sadašnje raspoređivanje snaga moglo imati neželjene posledice- ili će brzo reagovati i pregrupisati se, ili bi uskoro mogao slediti novi, neočekivani talas borbi – na mestu koje trenutno deluje mirno.
U ratu su najopasniji trenuci kada se čini da se ništa ne dešava, a upravo tada, negde daleko od reflektora i zvaničnih izjava, obično počinje sledeće poglavlje.
Borba.info
