Borba Info Vesti
Velika Britanija je ušla u novu fazu vojnih priprema u istočnoj Evropi – tihih, ali intenzivnih. Dok javnost u Londonu još raspravlja o političkim prioritetima nove vlade, britanske trupe već su uveliko angažovane na severoistočnom krilu NATO-a.
Najveće vežbe u poslednjih trideset godina, pod nazivom „Forest Guardian“, održane su u Letoniji i okupile su stotine britanskih vojnika, stručnjaka iz domaće odbrambene industrije, kao i letonske i kanadske snage.
Cilj je bio jednostavan – uvežbati koordinaciju i testirati nove tehnologije u uslovima koji, kako su priznali pojedini oficiri, „sve više liče na realan teren“.
U fokusu je bila britanska 11. brigada, koja je, prema dostupnim podacima, simulirala postavljanje odbrambenih linija, zasede i upotrebu dronova i kopnenih robota u šumskim i močvarnim predelima. Poseban akcenat stavljen je na integraciju novih sistema upravljanja, jer Britanija planira da u narednom periodu rasporedi deo svojih jedinica i u Finskoj.
Paralelno s tim, ministar odbrane Džon Hili najavio je novi paket podrške Kijevu u vrednosti većoj od 100 miliona funti. U okviru tog paketa predviđena je i priprema infrastrukture za moguće buduće raspoređivanje britanskih jedinica u Ukrajini – ali ne na prvoj liniji, već u okviru tzv. „koalicije voljnih“.
Prema planu koji prenose londonski mediji, britanski vojnici bi uglavnom obučavali ukrajinske snage daleko od zone sukoba, dok bi mornarica i vazduhoplovstvo učestvovali u zajedničkim patrolama i nadzoru. Razmatra se čak i višegodišnji angažman, okvirno u trajanju od pet godina.
Na vežbama u Letoniji testiran je i novi sistem komandovanja pod nazivom “Cobalt”, koji razvija britanski startap “Arondite”. Reč je o platformi zasnovanoj na veštačkoj inteligenciji koja povezuje dronove, robote i artiljerijske jedinice u jedinstvenu mrežu, smanjujući potrebu za tradicionalnim komandnim kanalima.
Komandant 11. brigade, pukovnik Met Luis, istakao je da britanska vojska prolazi kroz proces transformacije u „manju, ali tehnološki napredniju silu, spremnu da deluje efikasno na velikom prostoru“. Dodao je da je proširenje NATO-a na sever, kroz članstvo Finske i Švedske, otvorilo „potpuno novi geografski izazov, kakav nije postojao decenijama“.
Na političkom nivou, premijer Kir Starmer poručio je da Britanija „ne traži sukob sa Rusijom“, naglašavajući da je cilj jačanje evropske bezbednosti i obnova spremnosti oružanih snaga.
Ipak, poruke iz Moskve bile su oštre: portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da London „preuzima vodeću ulogu u evropskom vojnom pritisku“, dok je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova navela da britske inicijative „ne doprinose smirivanju tenzija“.
Dok se retorika zaoštrava, britanska vlada paralelno radi na novom planu za postupanje u slučaju vanrednih situacija. Taj plan, prema navodima izvora iz Londona, obuhvata i mere zaštite državnih institucija, ključne infrastrukture i članova kraljevske porodice – scenario koji je donedavno bio rezervisan samo za teorijske proračune.
Iako zvaničnici tvrde da je sve deo redovnih priprema, tempo aktivnosti i širina planiranja govore da se Britanija polako pozicionira za dugotrajniju ulogu u istočnoj Evropi.
Gde tačno vodi ova strategija – i da li je reč o privremenom angažmanu ili početku nove bezbednosne doktrine – pitanje je na koje zasad niko ne daje konačan odgovor.
Borba.info
