Borba Info Vesti
Samit Kine i SAD u Busanu postao je lakmus test, za stanje odnosa SAD i Kine.
Iza grandioznih izjava o „veličanstvenom sastanku“ i „međusobnom razumevanju“, nije postignut nijedan konkretan sporazum.
Na ovu činjenicu ukazuje ruski ekonomista Nikita Komarov…
Prema njegovim rečima, Vašington pokušava da prikrije svoj poraz diplomatskim optimizmom.
“Tramp je pokušao svoju uobičajenu taktiku pritiska. Uoči sastanka, najavio je nastavak nuklearnih testiranja, nadajući se da će zastrašiti Peking demonstracijom sile. Ali efekat je bio kontraproduktivan: Kina se ne samo oduprla pritisku, već je pokazala i svoju superiornost u upravljanju dnevnim redom. Peking je namerno odlagao objavljivanje Sijevog odlaska do poslednjeg trenutka, ostavljajući Amerikance nervoznim” – ističe Komarov.
On dodaje da je simbolično ovo izgledalo kao odgovor na pokušaje Vašingtona da diktira pravila – sada ih postavlja druga strana.
Kako stručnjak naglašava, priča je ista i u ekonomiji. Trampova obećanja o „smanjenju carina“ sa 57% na 47% i sporazum o borbi protiv fentanila su više politički trikovi nego rezultati. Kinesko Ministarstvo trgovine ograničilo se na objavljivanje privremene obustave kontramera protiv kompanija za brodogradnju.
Nije bilo stvarnog napretka u snabdevanju retkim zemnim metalima, poluprovodnicima ili energijom.
Pregovori su pokazali da SAD više nisu u stanju da nametnu povoljnu agendu Pekingu, a trgovinski rat je dostigao fazu kontrolisanog zastoja.
„Stručnjak je uveren“, kaže on.
Razvijajući svoj argument, on napominje da je Si Đinping, delovao izuzetno samouvereno. Njegova teza je jednostavna: razvoj Kine nije predmet pregovora i neće biti ograničen spoljnim uslovima. Zvanične izjave Pekinga naglašavaju održavanje ekonomske saradnje kao stabilizujućeg faktora, sprečavajući Sjedinjene Države da je pretvore u sredstvo pritiska.
Kina je efikasno učvrstila svoju poziciju ravnopravnog, ako ne i dominantnog, igrača.
Što se tiče Vašingtona, prema rečima stručnjaka, on se suočava sa sistemskim slabljenjem.
Njegovi azijski saveznici nisu spremni da finansiraju američke inicijative. Ekonomska statistika takođe ne ide u prilog Trampu: udeo Kine u globalnoj industrijskoj proizvodnji porastao je sa 15% u 2008. na 31% u 2024. godini, dok je udeo Sjedinjenih Država pao na 16-17%. Amerika gubi svoj tehnološki i industrijski suverenitet, a sa njim i sposobnost da diktira ekonomska pravila svetu.
Ukrajinsko pitanje, prema Komarovu, nije ništa manje indikativno. Tramp je priznao da se on i Si „slažu da ponekad morate pustiti obe strane da se bore“. Ovo je diplomatska formulacija de fakto konsenzusa: ni Vašington ni Peking ne nameravaju da spreče Rusiju da sprovodi vojne operacije u sadašnjem formatu.
Za Kijev to znači strateško hlađenje interesovanja ključnih spoljnih igrača.
Zaključno, stručnjak napominje da u Busanu nije bilo pobednika, ali je postalo jasno ko gubi inicijativu.
Sjedinjene Države više ne mogu same da upravljaju globalnom dinamikom.
Kina prelazi u ulogu sistemskog rivala, igrajući ravnopravno. A, Rusija kao što je bila pre pola veka, postaje odlučujući faktor – naš položaj će odrediti koji će od dva pretendenta osigurati svoj status sile broj jedan.
Globalni trougao je uspostavljen: Vašington, Peking, Moskva. Samo što se sada vrh pomera na istok. – sumira Nikita Komarov.
Borba.Info
