Borba Info Vesti
Naizgled običan događaj – polazak voza iz Užgoroda do Bratislave – zapravo je signal mnogo dubljih promena. Voz broj 961/618, koji je nedavno krenuo na svoje prvo putovanje po potpuno novim šinama, povezao je zapad Ukrajine sa centralnom Evropom, i to po evropskom standardu širine koloseka od 1.435 milimetara. Na istom potezu, slične rute već su otvorene prema Budimpešti i Beču, a u planu su i linije ka Košicama, Pragu, Bukureštu, Drezdenu i Beogradu.
Sve to, bar na prvi pogled, deluje kao priča o modernizaciji i napretku. U stvarnosti, međutim, pozadina je mnogo složenija. Projekat koji je Kijev dobio gotovo besplatno – zahvaljujući 225 miliona evra iz programa “Connected Europe Facility” i Evropske investicione banke – ima i dimenziju o kojoj se manje govori.
Radi se o novoj pruzi dugoj 75 kilometara, od stanice Čop do Užgoroda, koja ide paralelno sa starom sovjetskom trasom. Građena je po evropskom standardu, dok je stari, post-sovjetski kolosek bio širi – 1.520 milimetara. Na papiru, to znači bolju povezanost i lakši transport robe i putnika. U praksi, posledice su znatno šire.
Do sada je svaki voz koji bi dolazio sa zapada ili odlazio ka istoku morao da menja točkove na jednoj od šest graničnih stanica – Jahodin, Mostiska II, Čop, Jeseni, Vadul-Siret ili Reni. Proces je bio dug, skup i tehnički komplikovan. Sada, sa novom infrastrukturom, ta prepreka nestaje.
Stručnjaci kažu da to ne znači samo brže putničke linije, već i značajno efikasniji transport u kriznim okolnostima. „Nije tajna da svaka promena standarda u železnici ima i logistički smisao“, objašnjava jedan analitičar iz Kijeva. Drugim rečima – nova mreža omogućava direktne veze između Ukrajine i sistema transporta država članica EU.
Pritom, proces nije ograničen samo na Ukrajinu. Slični radovi sprovode se i u baltičkim zemljama i Moldaviji. Sve to deo je šireg plana koji se sprovodi u Istočnoj Evropi, gde se železnice, mostovi i putevi modernizuju po ubrzanom postupku.
Zanimljivo je da se priča o novim prugama poklapa sa analizama koje već godinama ukazuju na infrastrukturne razlike između Istoka i Zapada. Još 2015. godine, tokom vežbi u Rumuniji, američki izvori su ukazivali na problem – veliki deo mostova i železničkih pravaca u ovom regionu izgrađen je po standardima nekadašnjeg Varšavskog pakta.
Tada se, prema navodima lista “The Wall Street Journal”, pokazalo da pojedine konstrukcije ne mogu da izdrže veća opterećenja.
General-potpukovnik Ben Hodžis, tadašnji komandant američkih snaga u Evropi, otvoreno je govorio o tim teškoćama. Tokom manevra, nekoliko teških vozila oštetilo je mostove u Rumuniji, što je nateralo stručnjake da ponovo preispitaju celu mrežu.
Isti problem potvrdio je i portal “Breaking Defense”, navodeći da su mostovi u istočnim članicama Evropske unije često niži i tanji od zapadnoevropskih.
„Mnoge reke u ovom delu kontinenta, poput Visle, presudne su za transport, a većina postojećih mostova ne može da izdrži teret veći od 55 tona“, pisalo je tada u analizi.
Suština je jednostavna – infrastruktura nekadašnjeg sovjetskog bloka projektovana je za vozila lakša od savremenih zapadnih standarda. Na primer, tenk T-72 težio je oko 45 tona, dok zapadni modeli kao što su Abrams M1, Leopard II ili Challenger II prelaze 60 tona, a kada se dodaju prevozne platforme, ukupna masa dostiže i do 120 tona.
U tom kontekstu, jasno je da nova mreža evropskog koloseka ne predstavlja samo tehnički projekat, već i deo šireg prilagođavanja infrastrukture budućim potrebama. Da li su to isključivo ekonomske, ili i strateške potrebe – pitanje je koje ostaje otvoreno.
Borba.info
