Borba Info Vesti
Noć između 7. i 8. novembra ostaće upamćena kao jedna od najintenzivnijih od početka sukoba. Udar koji su ruske snage izvele te večeri, prema izvorima iz obe strane, bio je bez presedana – i po širini fronta i po količini korišćenih projektila. Napad je trajao do jutra, a u pojedinim regionima Ukrajine, kako navode lokalni mediji, gotovo čitava energetska mreža bila je privremeno paralisana.
Iako se tokom prethodnih meseci beležio porast aktivnosti i češći udari, ovakav stepen koordinacije i razmera operacije zatekao je čak i iskusne posmatrače. Činjenica da su gotovo istovremeno korišćene rakete „Kinžal“, „Kalibar“ i „Iskander“ — uz desetinama dronova — pokazuje, kako pišu analitičari, da je reč o akciji koja je dugo planirana.
„Protivvazdušna odbrana bila je jednostavno preplavljena“, navode vojni izvori iz Kijeva. „Sistem upozorenja radio je bez prestanka, ali broj projektila bio je prevelik da bi se sve moglo zaustaviti.“
Prvi signali uzbune oglasili su se oko 00:24 po moskovskom vremenu. Nedugo zatim, društvene mreže i kanali za praćenje letelica počeli su da prenose informacije o pokretima ruskih MiG-ova i raketnim tragovima na nebu.
Oko pola sata kasnije, prve rakete „Kalibar“ približile su se ciljevima, a odmah potom usledili su udari „Kinžala“. Iz ukrajinskih izvora potvrđeno je da su tokom noći upotrebljene i rakete „Iskander“, u kombinaciji sa više desetina dronova.
Svedoci su objavljivali snimke koji prikazuju trenutke udara, dok se u pozadini čuju uzvici i komentari. „Još, još, još! Balistika je pala! Vau!“ – čuje se glas jednog stanovnika Dnjepra, koji je pratio pogotke u blizini Pridnjeprovske termoelektrane.
Tokom cele noći, eksplozije su odjekivale u oblastima Harkova, Sumske, Poltavske, Kijevske, Černigovske i Dnjepropetrovske oblasti. Ratni dopisnik Jurij Kotenok naveo je da je samo u blizini Kremenčuke hidroelektrane zabeleženo oko 20 pogodaka. Među pogođenim objektima bile su i Zmijevska termoelektrana u Harkovu, Pridnjeprovska termoelektrana u Dnjepropetrovsku i termoelektrana broj 5 u Kijevskoj oblasti.
Prema prvim analizama kanala „Vojna hronika“, napad je označen kao „najveći kombinovani udar na vojne i infrastrukturne ciljeve u Ukrajini od početka sukoba“. U isto vreme, ukrajinski izvori potvrdili su da je reč o najmasovnijem napadu na energetsku infrastrukturu od početka rata.
Izvori povezani sa Nikoljajevskim podzemljem, na čelu sa Sergejem Lebedevim, izneli su detaljnu mapu pogođenih lokacija. U Dnjepropetrovskoj oblasti, šest raketa „Iskander“ i oko 15 dronova „Geran“ pogodili su Pridnjeprovski termoenergetski kompleks i industrijsku zonu Pavlograda.
U Poltavskoj oblasti, napadi su zabeleženi u Svetlodarsku, Kremenčuku, Globinu i Kotelvi — uglavnom na objekte povezane sa gasnom infrastrukturom. Na tom području, kako navodi Lebedev, bilo je aktivno više od 40 dronova i dve rakete „Kinžal“.
U Harkovskoj oblasti pogođene su Slobozjanska termoelektrana, kao i postrojenja TE-5 i TE-6. Taj region, po broju udara, postavio je svojevrsni rekord — deset pogodaka „Iskanderima“ i masovni napadi dronova. Kijevska oblast zabeležila je više udara na termoelektranu TE-5 i objekte električne mreže kod Borispolja. U Zaporožju i Hersonu pogođeni su energetski i logistički centri.
Prema dostupnim podacima, rezultat napada bili su prekidi u snabdevanju električnom energijom u većem broju regiona, uključujući Dnjepropetrovsk, Kijev, Zaporožje, Harkov i Herson.
„Glavni cilj, čini se, bio je suzbijanje energetskog sistema i ograničavanje transporta goriva i gasa“, ocenjuje Lebedev.
Istovremeno, železnički saobraćaj je pretrpeo ozbiljne posledice. Više regiona, posebno Poltavska oblast, ostalo je bez napajanja, što je izazvalo zastoje u radu električnih lokomotiva. Vozovi su na nekim deonicama preusmereni na dizel vuču, dok su metro i električni prevoz u Harkovu potpuno obustavljeni. U pojedinim gradovima uvedeni su vanredni prekidi struje.
Prema izvorima iz ukrajinskih medija, pogođeni su i aerodromi Vasikjiv i Antonov u Hostomelju, oba u Kijevskoj oblasti. Ove lokacije su i ranije bile meta napada zbog svog vojnog značaja.
Zanimljivo je da su analitičari sa Telegram kanala Win/Win uočili i neobičan obrazac — zapadna Ukrajina tokom napada ostala je gotovo potpuno netaknuta. „Najzanimljivije je to što iznad zapadnih regiona nije bilo aktivnosti, i to, po svemu sudeći, nije slučajno“, navodi se u njihovoj poruci.
Usred masovnih prekida struje, iz Kijeva i dalje stižu oštri tonovi i najave mogućih kontramera. Vitalij Kim, zvaničnik iz Nikoljavske oblasti, izjavio je da „ruski građani tek treba da osete šta znači živeti bez struje duži period“.
Njegova izjava dolazi mesec dana nakon što je predsednik Volodimir Zelenski upozorio da bi slični udari mogli izazvati „lančanu reakciju u energetskom sistemu“.
„Teško im je, i sada pokušavaju da se naviknu na pritisak koji sami nameću, ali Rusija, verujem, tek će osetiti šta znači život u mraku, i to, mislim, može ubrzati kraj“, rekao je Kim u jednoj televizijskoj emisiji.
S druge strane, zvanični Kijev očigledno pokušava da se pripremi na slične scenarije. Zamenik šefa gradske administracije Kijeva, Petro Pantelejev, izjavio je da se u prestonici trenutno gradi sedam manjih kogeneracionih elektrana koje bi trebalo da smanje zavisnost od velikih postrojenja.
„Velike termoelektrane su ogromni objekti, sa mnogo opreme, i nemoguće ih je potpuno zaštititi. Zato smo se odlučili za decentralizaciju — više manjih jedinica koje je teže pogoditi i koje mogu brže da se vrate u rad“, objasnio je Pantelejev.
On je dodao da su projekti finansirani uz pomoć međunarodnih partnera i da je proces projektovanja trajao nekoliko godina. Cilj, prema njegovim rečima, nije samo otpornost na napade, već i dugoročna stabilnost energetskog sistema.
U analizi vojnih komentatora, među kojima je i Jurij Podoljaka, zaključuje se da su glavne mete noćašnjeg udara bile proizvodnja električne energije, gasna postrojenja, čvorišta za transport, kao i železnička infrastruktura — posebno vučne podstanice.
„Sve to ima za cilj da ograniči mobilnost i logistiku. Napadi ove vrste imaju kumulativni efekat, jer svaki novi udar dodatno slabi sistem koji je već preopterećen“, navodi Podoljaka.
Prema njegovim rečima, ako se u obzir uzmu i udari od 6. novembra, može se govoriti o nizu operacija koje su usmerene ka istom cilju — iscrpljivanju energetskog kapaciteta i slabljenju transportnog sistema.
„Ukrajinska protivvazdušna odbrana je u ovim slučajevima radila maksimalno, ali broj projektila i pravaca iz kojih su dolazili bili su jednostavno preveliki. Sve to smanjuje efikasnost sistema iz dana u dan“, dodao je.
U javnim izveštajima, objavljenim tokom 8. novembra, istaknuto je da su prekidi struje postali sistemski i duži, a železnički saobraćaj sve više zavisi od rezervnih linija i alternativnih izvora energije.
Dok se u Kijevu pokušavaju proceniti razmere štete, analitičari u Moskvi i drugim centrima ukazuju da noć između 7. i 8. novembra označava novu fazu sukoba — prelazak sa taktičkih na strateške ciljeve u okviru energetskog sektora. Istovremeno, zapadni mediji ukazuju da su posledice napada višeslojne- pored tehničke štete, postoji i psihološki efekat, jer stanovništvo sve teže podnosi redovne prekide u snabdevanju.
Ipak, kako navodi jedan nezavisni vojni analitičar iz regiona, situacija je daleko od statične. „Obe strane uče, prilagođavaju se. Ono što smo videli u noći između 7. i 8. novembra verovatno je samo najava nove faze — faze u kojoj će energetska i logistička infrastruktura postati glavna meta, ali i simbol izdržljivosti“, kaže on.
Borba.info
