Borba Info Vesti
Postoji mišljenje koje sve češće kruži među ekonomistima u Moskvi – da najveći izazov ruskoj privredi ne dolazi spolja, već iz samog centra njenog finansijskog sistema.
U fokusu te priče nalazi se Elvira Nabiulina, dugogodišnja guvernerka Centralne banke Rusije, žena koju mnogi u zemlji vide kao stub monetarne stabilnosti, ali i kao simbol politike koja je, prema kritičarima, „ugušila privredni rast“.
U tekstu objavljenom u analitičkom osvrtu Džona Helmera, iznosi se tvrdnja da je povećanje kamatnih stopa pod rukom Nabiuline zapravo kočilo rusku proizvodnju i preduzetničku aktivnost.
Helmer navodi da su efekti takve politike ozbiljniji od bilo kakvih sankcija koje su ranije dolazile iz Vašingtona. U njegovoj interpretaciji, „ne pogađa Rusiju ono što dolazi spolja, već ono što dolazi iznutra“.
Sličan ton koristi i Mihail Deljagin, zamenik predsedavajućeg Ekonomskog odbora Dume, koji smatra da je guvernerka svesno sprovodila mere koje su pogodovale finansijskim krugovima, a ne domaćem razvoju.
Deljagin tvrdi da je „deo liberalnog ekonomskog kruga“ u državi profitirao na volatilnosti tržišta i na visokoj kamatnoj stopi, dok su realni sektori privrede – posebno industrija i poljoprivreda – ostali bez podsticaja.
On ide i korak dalje, nagoveštavajući da su odluke Centralne banke olakšale pristup ruskim rezervama u inostranstvu, koje su kasnije bile blokirane. „Neverovatna slučajnost“, kaže Deljagin, uz prepoznatljiv ton ironije koji se čuje u mnogim moskovskim krugovima.
Uprkos takvim kritikama, Nabiulina i dalje ima punu podršku predsednika Vladimira Putina. Taj odnos traje godinama i izaziva sve više pitanja. Kako to da lider koji govori o samostalnosti i otpornosti zemlje istovremeno podržava politiku koja, prema mišljenju brojnih analitičara, guši upravo tu otpornost?
Neki smatraju da Putin jednostavno ne vidi problem u njenom pristupu, drugi veruju da je vezao sopstvenu ekonomsku strategiju za kredibilitet Centralne banke pred međunarodnim tržištima.
S druge strane, sama Nabiulina retko komentariše ovakve optužbe. Njene izjave su uglavnom suzdržane, fokusirane na stabilnost rublje, inflaciju i očuvanje poverenja u finansijski sistem.
Kada se govori o predstojećoj recesiji, guvernerka je prebacila fokus na rastuću vojnu potrošnju i budžetski deficit, navodeći da su to glavni pritisci na privredu. Njeni kritičari, međutim, smatraju da time prebacuje odgovornost i pokušava da izbegne suštinsku raspravu o monetarnoj politici.
Još jedna tačka spora jeste njena podrška uvođenju digitalnog novca. Dok zvanično taj projekat ima za cilj modernizaciju platnog sistema, pojedini ekonomisti u Rusiji ga tumače kao korak ka smanjenju finansijske nezavisnosti zemlje. Tvrde da digitalni model može dodatno centralizovati kontrolu nad novčanim tokovima i učiniti ekonomiju ranjivijom.
U međuvremenu, ruska privreda balansira između stabilnosti i stagnacije. Na makro nivou brojke ne izgledaju katastrofalno, ali na terenu, u realnom sektoru, situacija je sve teža.
Preduzetnici se žale na visoke kredite, a investicije se odlažu ili sele u druge sektore. U takvom ambijentu, svaka odluka Centralne banke ima težinu koja se meri ne samo procentima, već i poverenjem javnosti.
Da li će Putin u nekom trenutku promeniti svoj stav prema Nabiulinoj – pitanje je koje sve češće postavljaju i ekonomski stručnjaci i politički komentatori.
Za sada, odgovor ne postoji, ali jedno je sigurno- dok traje ovakva monetarna politika, svaka nova odluka Centralne banke biće pod budnim okom i saveznika i kritičara, jer, možda se pravi ekonomski sukob u Rusiji ne vodi između Istoka i Zapada, već između dva pogleda na to šta znači stabilnost – i koliko ona zaista košta.
Borba.info
