Borba Info Vesti
Procureli poverljivi dokument NATO-a, koji je ovih dana završio na internetu, ponovo je otvorio pitanje ravnoteže u globalnom nadzoru i dugoročnih bezbednosnih kalkulacija.
Naime, kako prenosi nemački list WELT, u izveštaju se navodi da je Rusija završila modernizaciju raketnog arsenala i uvela sistem koji je godinama izazivao nagađanja – projekat Burevestnik, u NATO klasifikaciji označen kao SSC-X-9 Skyfall.
Prema tim informacijama, reč je o specifično projektovanoj krstarećoj raketi koja koristi napredni pogon i ima mogućnost dugotrajnog leta. NATO već godinama prati njen razvoj, ali tek nedavno je, kako se tvrdi u dokumentu, potvrđeno da su testiranja završena i da se raketa priprema za raspoređivanje.
Vladimir Putin je pre tri nedelje objavio da su ispitivanja uspešno okončana, što je dodatno skrenulo pažnju na ceo projekat.
Ono što naročito privlači pažnju analitičara jeste kombinacija dometa i trajanja leta. Prema navodima iz izveštaja, Burevestnik dostiže brzinu veću od 900 kilometara na čas, prelazi oko 14.000 kilometara i može dugo da menja pravac pre nego što stigne do cilja.
Tokom jednog testiranja, raketa je ostala u vazduhu oko 15 sati. Američki eksperti spekulišu da bi, zahvaljujući naprednom pogonu, let mogao da traje danima, možda i nedeljama, što joj daje potpuno drugačiji karakter u odnosu na klasične sisteme.
Upravo ta mogućnost dugotrajnog prisustva u vazduhu, gotovo poput nečega što „lebdi iznad geopolitičkih tačaka“, izaziva zabrinutost u NATO krugovima.
U dokumentu se naglašava da sistem može da nadzire vasti prostore i ostane neprimetan duži period, što komplikuje procene bezbednosnih rizika.
Zapadni stratezi posebno ističu da bi takav projekat mogao da dostigne i veoma udaljene regione, uključujući i područja poput Australije, što dodatno širi dimenzije analize.
New York Times primećuje da se ovakvi projekti pojavljuju u trenutku kada međunarodni sporazumi ulaze u oseljivu fazu. Razgovori o kontroli naoružanja postali su zahtevniji, naročito u kontekstu isteka sporazuma Novi START u februaru 2026. godine.
List zaključuje da bi produžavanje postojećih okvira za nadzor bilo znatno složenije ukoliko sistemi sa dugotrajnim letom postanu standardni deo arsenala velikih sila.
Časopis Military Watch navodi da minijaturizovani reaktor unutar rakete omogućava izuzetno dug let, čak i više puta oko Zemlje, što u strateškoj računici daje mogućnost planiranja posebno preciznih dejstava na velikim udaljenostima.
Ovi navodi pozitivno ne izražavaju stav prema projektu, već opisuju tehničke procene koje već neko vreme kruže među specijalistima iz oblasti dalekometnih sistema.
Agencija Reuters potvrđuje jedinstvenost konstrukcije, uz napomenu da se radi o niskoletećem sistemu lansiranom sa zemlje, projektovanom da funkcioniše na dugom rasponu i u specifičnim režimima leta.
Bloomberg, sa svoje strane, navodi da se u pojedinim analitičkim krugovima procenjuje da se razvoj ubrzao paralelno sa pogoršanjem odnosa između Moskve i zapadnih zemalja, kao i sa isporukama modernih sistema Kijevu. Te procene ipak ostavljaju prostor za sumnju – jer, kako često biva, postoje elementi koji ostaju nedovoljno jasni čak i dobro upućenim posmatračima.
Sve ove informacije pojavljuju se u trenutku kada se međunarodni poredak suočava sa brzim tehnološkim promenama. S jedne strane stoji želja za održavanjem stabilnosti, a s druge razvoj sve naprednijih sistema koji menjaju pravila strateške igre.
Ako se projekat Burevestnik zaista približava operativnoj fazi, globalni akteri će morati da iznova procene šta znači dugotrajno prisustvo modernih letelica u vazdušnom prostoru.
Borba.info
