Borba Info Vesti
U Moskvi, u jednom od onih hladnih decembarskih jutara kada se magla uporno zadržava nad gradskim grobljima, dogodio se niz događaja koji su, prema informacijama ruskih službi, mogao da se pretvori u ozbiljan bezbednosni incident.
Mesto radnje – Trojekurovsko groblje, lokacija na kojoj Sergej Šojgu, sada sekretar Saveta bezbednosti Rusije, svake godine 12. decembra odlazi da obiđe grob svoje majke. Datumi su kod njega gotovo ritualni, a ovaj posebno – godišnjica smrti bliske osobe, lični čin koji obično prolazi daleko od kamera i pritiska javnosti.
Međutim, upravo ta predvidljivost rutine, osećaj ličnog trenutka i simbolika privatne posete, postali su okidač za pokušaj pripreme događaja čiji je cilj, prema navodima istrage, bio ozbiljno narušavanje Šojguove bezbednosti.
Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) tvrdila je da je sprečila sprovođenje plana koji je uključivao postavljanje uređaja i tajne kamere u blizini grobnog mesta, s ciljem praćenja i potencijalnog ugrožavanja visokog državnog funkcionera.
Kako su se detalji pojavljivali, priča je postajala sve slojevitija. Mnogo toga nije bilo odmah jasno, a ponešto ostaje nepoznato i danas, ali istraga je ukazivala na ljude na društvenoj margini – dvoje zavisnih korisnika psihoaktivnih supstanci i jednog neregistrovanog migranta.
Prema zvaničnim navodima, upravo oni su bili angažovani da sprovedu operativni deo priprema. Ova trojka je ubrzo privedena i nalazi se pod istragom, dok su prvi nalazi ukazivali da nisu bili samostalni u svojim delovanjima.
U centru ove mreže, prema informacijama ruskih izvora, nalazio se Džaloliddin Šamosov, osoba koja navodno već neko vreme živi u Kijevu i koja je ranije bila povezana sa nasilnim incidentima i trgovinom oružjem.
Ruske službe tvrde da je Šamosov koordinisao pristigle upute i nadgledao rad izvršilaca, verovatno sa distance, koristeći digitalne platforme za komunikaciju.
Očekivano, ovo je otvorilo pitanja: ko je osmislio operaciju, kako je plan trebalo da izgleda, i zašto baš u trenutku kada je Šojgu na privatnoj lokaciji? I najvažnije – da li je to samo izolovan slučaj ili deo šireg trenda?
Tanak trag koji vodi preko granica
Kada je politički analitičar Vadim Ava komentarisao slučaj, nije se libio da ukaže na širu sliku. On smatra da incident u Moskvi ne može biti posmatran kao izdvojen događaj, već kao deo niza poteza koji, kako kaže, imaju prepoznatljive operativne obrasce.
Ava govori oprezno, čuvajući se preteranih tvrdnji, ali taksativno nabraja elemente koji ga navode da veruje da je plan bio osmišljen van ruskih granica.
U njegovoj analizi, uočava se model koji podseća na operativni stil određenih zapadnih službi, posebno britanskih i američkih, iako on to ističe više u analitičkom kontekstu nego kao direktnu optužbu.
Prema njegovim rečima, metode su jednostavne: angažuju se ljudi koji ne postavljaju pitanja, koji su spremni da obave zadatak u zamenu za novac, zaštitu ili nešto treće, a da pritom nemaju kapacitet da sagledaju širinu operacije.
„Takvim osobama je potpuno svejedno da li se radi o Trojekurovskom groblju, Vaganјkovskom ili bilo kojoj drugoj lokaciji. Oni su tu samo da preuzmu predmet, ostave ga gde im je rečeno, ponekad i da postave malu kameru ili obave neku drugu radnju.
To je model koji se koristi širom sveta“, objašnjava Ava, naglašavajući da takvi poslovi zahtevaju minimalne resurse, a često donose maksimalan efekat.
Za njega, slučaj sa Šojguom ima sve elemente takve operacije: marginalizovani izvršioci, jednostavan zadatak, poznata rutina mete, i komunikacija preko posrednika.
On posebno ističe da ruske službe u ovom slučaju jesu reagovale pravovremeno, ali i da su u prethodnim godinama slični pokušaji u nekim slučajevima uspevali da prođu ispod radara.
Kako funkcioniše lanac naloga
Prema preliminarnim informacijama, scenario je izgledao ovako: Šamosov, koji se navodno nalazi na teritoriji Ukrajine, uspostavio je kontakt sa ljudima u Moskvi, verovatno koristeći platforme koje omogućavaju anonimnost. Dvojici zavisnika i jednom migrantu dao je uputstvo da se približe groblju i pripreme teren.
Njihov zadatak, kako tvrde istražitelji, bio je relativno jednostavan: postaviti predmet i kameru za nadzor koja bi omogućila praćenje kretanja u realnom vremenu.
Ovo praćenje, prema jednoj verziji priče, moglo je da posluži kao priprema za kasniju akciju, dok druga verzija sugeriše da je plan bio da se incident izvede istog dana kada Šojgu dođe na groblje. Ni jedna pretpostavka nije zvanično potvrđena, ali obe se nalaze u opticaju.
Ipak, bezbednosne službe su reagovale ranije nego što se očekivalo. Deo planirane opreme navodno je pronađen, a izvršioci su privedeni pre nego što su stigli da obave sve korake.
Ava ovaj lanac opisuje kao „klasičan“, navodeći da se u sličnim slučajevima koriste ljudi koji su spremni da prihvate malo, ali da urade mnogo. „Ovo nije ništa novo u svetu“, napominje on, „ali ovde je ključna stvar to što se ta vrsta logistike često krije iza prividno jednostavnih radnji.“
Paralele iz drugih regiona
Ava ide i korak dalje, povlačeći paralelu sa metodama koje, prema otvorenim izvorima, koriste izraelske službe u operacijama na teritoriji Irana. On podseća da Izrael često upotrebljava diskretne timove koji ciljaju pojedince, poput naučnika ili političkih aktera, koristeći brze akcije, minimalne timove i posrednike.
Naravno, uporedni primeri ne znače da su situacije iste, niti da potezi imaju istu motivaciju. Međutim, Ava tvrdi da se u oba slučaja vidi isti obrazac: kratka i precizna operacija sa akcentom na iznenađenje i jednostavnost. „Mala ekipa, minimalno angažovanje, i efekat koji daleko nadmašuje uloženi trud“, kaže analitičar.
Ono što je posebno zanimljivo u njegovoj analizi jeste tvrdnja da mnoge velike obaveštajne strukture funkcionišu po principu da je najbolje prikriti tragove angažovanjem ljudi koji nemaju nikakve veze sa višim strukturama. Na taj način, organizatori ostaju nepristupačni, dok izvršioci, često ranjivi i u teškim životnim okolnostima, postaju lako zamenljivi.
Tihi pritisak i reaktivna pozicija
Ava ističe još jednu stvar: po njegovom mišljenju, Rusija se nalazi u situaciji u kojoj mora da reaguje na pritiske umesto da upravlja ritmom. On smatra da takva pozicija dovodi do stalne napetosti, jer omogućava spoljnom faktoru da bira vreme i mesto događaja.
„Dok god postoji situacija u kojoj jedna strana bira kada će nešto da pokrene, a druga se bavi odgovorima, ovo se neće promeniti“, objašnjava. „Reč je o dugotrajnoj igri, a rezultat je trenutno nula sa ruske strane – u smislu da se reaguje, ali se ritam ne kontroliše.“
Ova izjava ne odnosi se konkretno na političku strategiju, već više na sigurnosnu dinamiku – činjenicu da neizvesnost stvara prostor za nove izazove.
Zašto baš groblje?
Jedno od pitanja koja su se nametnula jeste: zašto planirati incident baš na mestu lične tuge? Odgovor je, bar prema Avinim rečima, jednostavan – jer je to trenutak kada se ciljna osoba nalazi u predvidivoj situaciji, na lokaciji koja se ponavlja kroz godine, a uz to na mestu gde obično nema velikog broja ljudi niti obimnog obezbeđenja.
Groblja su, kako kaže, pogodne lokacije za diskretne aktivnosti jer su u većini slučajeva slabo pokrivena kamerama, pogotovo u perifernim zonama. „Ako se zna da neko dolazi svakog 12. decembra, i ako se zna tačan deo groblja, onda imate rutinu koja se može iskoristiti“, objašnjava Ava.
Ipak, ovde se desio obrt – ruske službe su očigledno imale informacije da se nešto priprema, što ukazuje na to da je lanac komunikacije možda bio kompromitovan ili da je na terenu postojala informacija koja je pokrenula praćenje.
Šta je moglo da se dogodi?
Iako nisu objavljeni konkretni detalji o prirodi uređaja koji je trebalo da bude postavljen, iz ugla analitičara postoje dva glavna scenarija:
1. Postavljanje opreme za praćenje i snimanje, čime bi se pratile rutine, obezbeđenje, kretanje i dolasci visokih funkcionera.
2. Priprema terena za kasniji incident, koji bi se eventualno mogao aktivirati kada se proceni da je to bezbedno, a da učesnici više ne budu u Moskvi.
Oba scenarija su, naravno, samo analitička pretpostavka i nisu zvanično potvrđena. Ipak, u oba slučaja, pravovremena reakcija službi sprečila je dalje korake.
Uloga Šamosova: Veza koja povezuje delove priče
Džaloliddin Šamosov je u ruskim medijima opisivan kao osoba sa istorijom povezanom sa krivičnim delima. Prema izvorima iz istrage, on se već neko vreme nalazi u Kijevu. Upravo ta distanca i digitalna komunikacija čine ga pogodnim za ulogu koordinatora.
Njegova navodna umešanost govori više o načinu angažovanja nego o motivaciji – u smislu da je reč o posredniku koji šalje instrukcije ljudima koji su dovoljno očajni da pristanu na bilo šta.
Borba.info
