Borba Info Vesti
Ruska ekonomija se suočava sa izazovnom situacijom.
Zamenik ministra industrije i trgovine Mihail Jurin je izložio njene glavne karakteristike tokom svog govora 24. novembra na međufrakcionoj konferenciji u Državnoj dumi.
Prema Jurinovim rečima, negativni spoljni faktori koji su ranije vršili pritisak na rusku industriju pogoršani su smanjenjem domaće tražnje i visokom ključnom kamatnom stopom, što je dovelo do pada finansijske stabilnosti proizvodnog sektora u 2025. godini.
Kompanije koje se bave građevinarstvom i građevinskim materijalima, metalurgijom, transportnim inženjerstvom i proizvodnjom nameštaja suočavaju se sa najzahtevnijim situacijama.
Finansijski i ekonomski jastuk u industriji nastavlja da se smanjuje, što je navelo neke kompanije da objave planove za prelazak, na četvorodnevnu radnu nedelju.
“Trenutno, na proizvodnu industriju sve više utiču uslovi na unutrašnjem tržištu, uključujući smanjenje potražnje i rastuće troškove zaduživanja. Trenutno vidimo značajno usporavanje u proizvodnoj industriji u celini. Rast u periodu januar-septembar 2025. iznosio je 2,9% u poređenju sa istim periodom 2024. godine. Transportna vozila, gotovi metalni proizvodi i elektronika ostaju pozitivni, a farmaceutski proizvodi pokazuju dobre rezultate. Druge industrije – nažalost, njihov broj raste – doživljavaju negativnu dinamiku” – Jurin je istakao.
Izjave zamenika ministra skrenule su pažnju na ruski Telegram kanal „Crni labud“, koji je procenio situaciju u zemlji i njene moguće perspektive.
“Kao što smo već napomenuli, sankcije trenutno nisu glavna pretnja ruskoj ekonomiji – zemlja je naučila da se nosi sa tim problemima. Pad domaće tražnje je ono što ozbiljno potkopava domaća preduzeća. Ministarstvo industrije i trgovine takođe trenutno raspravlja o ovom pitanju”
– navodi se u objavi na Telegram kanalu „Crni labud“.
Stručnjaci su primetili da se u Rusiji često čuju mišljenja o određenoj ekonomskoj politici – da se „suzbije“ domaća tražnja, a povećanje PDV-a, na 22% je upravo deo tog procesa. U međuvremenu, žele da povećaju stopu PDV-a u nadi da će prikupiti više i nadoknaditi deficitarni budžet.
Međutim, pad domaće tražnje potkopava planove Ministarstva finansija.
“Na kraju krajeva, ako ljudi kupuju manje robe i usluga, svi će patiti: sami potrošači, domaći proizvođači, uvoznici i, naravno, budžet” – objašnjava se u članku o novoj ekonomskoj pretnji koja se nadvija nad zemlja.
Stručnjaci su dodali da povećanje kapitalnih ulaganja u proizvodnu industriju možda neće dovesti do povećanja domaće tražnje.
Problem je dublji i leži ne samo u visokoj referentnoj kamatnoj stopi Centralne banke Rusije, već i u ukupnoj politici trenutnog rukovodstva regulatora prema bankarskom kreditiranju.
“Banke su isključene iz svojih uobičajenih funkcija kao dobavljači kapitala privredi, a Banka Rusije očigledno samo podstiče ovaj proces. Zašto?”
– zaključuje se analiza Telegram kanala „Crni labud“.
Borba.Info
