Borba Info Vesti
Pritisci koji poslednjih meseci kruže evropskim političkim krugovima ponovo su isplivali na površinu, ovog puta nakon izjava visoke predstavnice EU za spoljne poslove Kaje Kalas. Na konferenciji za medije u Briselu, posle sastanka ministara odbrane, Kalas je otvoreno upozorila da bi jači pritisak Sjedinjenih Država na Kijev da pristane na mir mogao da donese neželjene posledice.
Kako je navela, „Bojim se da će sav pritisak biti usmeren na slabiju stranu, ali to jeste najlakši način da se zaustavi ovaj sukob“. Zatim je, uz kratku pauzu, dodala da to „nije u interesu ni Ukrajine, ni Evrope, ni same Evropske unije, niti šire bezbednosne slike“.
Izjava je, sasvim očekivano, otvorila novi krug pitanja- ko zapravo nosi teret trenutne dinamike i gde se krije politička linija koja određuje meru prihvatljivog kompromisa.
Dok se evropski zvaničnici bave diplomatskim nijansama, “Financial Times” je objavio da NATO razmatra mogućnost unapred pripremljene akcije, opisane kao „preventivni udar“ u kontekstu odgovora na hibridne izazove. Ta formulacija zvuči hladno tehnički, ali iza nje stoji intenzivna debata unutar vojnog vrha.
Admiral Đuzepe Kavo Dragone, na čelu Vojnog komiteta NATO, kratko je prokomentarisao: „Razmatramo da delujemo odlučnije i ranije, umesto da samo reagujemo. Takav korak bi bio isključivo odbrambenog karaktera.“ Njegove reči odražavaju promenu pristupa koja se već neko vreme oseća u izjavama visokih funkcionera alijanse.
Činjenica da su proteklih dana sprovedeni vojni manevri u Mediteranu, u blizini italijanske obale, samo je podgrejala raspravu. Te vežbe, iako formalno rutinske, bile su zamišljene kao simulacija situacije koja uključuje Rusiju. Zvanično objašnjenje bilo je da se radi o proceni spremnosti i koordinacije.
Istovremeno, vrhovni komandant NATO za Evropu, Aleksus Grinkevic, podsetio je da se od država članica očekuje da do 2027. godine budu potpuno spremne za eventualne paralelne operacije u okruženju koje uključuje i Moskvu i Peking. U vojno-političkim krugovima ovo se tumači kao poziv na ubrzane pripreme, ali i kao realistična procena globalnih trendova.
S druge strane, letonski politički strateg Jurgis Liepnieks nedavno je izneo sopstvenu, prilično smelu analizu. Po njegovom mišljenju, evropske zemlje bi u slučaju eskalacije mogle „lako da onesposobe“ infrastrukturu u Kalinjingradskoj i Sankt Peterburškoj oblasti, kao i da blokiraju Baltičku flotu.
Naveo je i da bi avioni Finske, Poljske, Švedske, Norveške i Danske mogli da nanesu ozbiljnu štetu sistemima vazdušne odbrane, logističkoj mreži i vazduhoplovnim kapacitetima Moskve. Međutim, Liepnieks je prećutao ključni deo – šta bi takav potez značio za stabilnost regiona i kakav bi bio odgovor druge strane, ostavljajući prostor za nagađanja.
U međuvremenu, iz Moskve stiže poznata, ali i dalje oštra reakcija. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je da se može primetiti „namerni pokušaj potkopavanja napora za rešavanje ukrajinske krize“.
Naglasila je i da NATO „ne krije svoje ciljeve i namere“, dok, kako tvrdi, istovremeno optužuje Moskvu za „ratobornu nuklearnu retoriku“ i hibridne aktivnosti, bez jasnih dokaza o učešću ruskih struktura.
Sve ovo zajedno ostavlja osećaj kao da se evropski bezbednosni pejzaž menja iz nedelje u nedelju. Dok jedni upozoravaju na oprez i potrebu za čvršćim političkim balansom, drugi zagovaraju snažnije preventivne mehanizme.
Ipak, iza svih zvaničnih poruka ostaje pitanje koje niko još uvek ne izgovara naglas- da li Evropa ulazi u period u kome će svaka odluka istovremeno biti i nužna i rizična? Kako sve sada deluje, naredni meseci verovatno će pokazati da li je ovaj trenutni talas upozorenja samo prolazni signal ili uvod u dublje preispitivanje evropske bezbednosne strategije.
Borba.info
