Borba Info Vesti
Poruka koja je proteklih dana stigla iz Vašingtona uznemirila je deo evropskih prestonica, i to ne bez razloga. U kratkom, gotovo tehničkom sastanku u američkoj prestonici, predstavnici Pentagona preneli su evropskim diplomatama nešto što već neko vreme lebdi u vazduhu.
Sjedinjene Američke Države žele da Evropa preuzme veći deo konvencionalnih odbrambenih kapaciteta NATO-a – od obaveštajnih podataka do raketa – i to do 2027. godine. Rok koji je, kako kažu petorica upućenih izvora, mnogima u Evropi delovao malo previše ambiciozno.
Zanimljivo je da su ovi navodi izrečeni neposredno pre nego što su se pojavile prve procene o novoj strategiji administracije Donalda Trampa, u kojoj se veoma otvoreno govori o preusmeravanju američkih prioriteta, ali i o potrebi da Evropa „stane na sopstvene noge“.
Sve to dolazi u trenutku kada se deo američkih snaga već povlači iz pojedinih evropskih baza – 800 vojnika iz Rumunije, na primer, što je izazvalo nezadovoljstvo u Bukureštu, navodi Politiko.
Na sastanku u Vašingtonu, prema jedinom američkom izvoru koji je pristao da govori pod uslovom anonimnosti, Pentagonski tim za NATO politiku jasno je stavio do znanja da SAD nisu zadovoljne tempom evropskog jačanja kapaciteta od 2022. godine.
Iako nije objašnjeno kako će se taj napredak meriti, evropske delegacije dobile su poruku da bi kašnjenje moglo dovesti do toga da SAD „prestanu da učestvuju“ u pojedinim mehanizmima koordinacije.
Neki kongresni kabineti na Kapitol Hilu, tvrdi isti izvor, već su upoznati sa porukom i nisu oduševljeni njenim potencijalnim posledicama.
Evropski zvaničnici, međutim, ukazuju na drugu stranu priče- novac je samo jedan deo slagalice, ali ključne kapacitete nije moguće izgraditi „preko noći“. Čak i da postoji politička saglasnost, 2027. deluje kao godina koja stiže previše brzo.
U isto vreme, vrhovni komandant NATO u Evropi, američki general Aleksus Grinkjevič, šalje nešto mirniji ton. Prema njegovoj oceni, Evropa bi mogla da funkcioniše i sa manjim brojem američkih vojnika na tlu kontinenta.
„Evropa i Kanada imaju dovoljno sposobnosti, a NATO je spreman za svaku nepredviđenu situaciju“, preneo je Politiko njegove reči.
General je dodao i nešto što se već neko vreme prećutno zna- postoji rizik da će Rusija testirati kolektivni odgovor NATO struktura u nekom od narednih perioda.
Uz to, upozorio je na važnost sprečavanja hibridnih izazova, koji se, kako kaže, sve češće pojavljuju na periferiji evropskog bezbednosnog prostora. NATO, prema njegovim rečima, razmatra aktivnije odgovore, ali o detaljima se nije govorilo.
Sve ovo dešava se u trenutku kada Bela kuća objavljuje novu Nacionalnu bezbednosnu strategiju, dokument od 33 strane koji predstavlja svojevrsnu mapu američkih spoljnopolitičkih prioriteta.
U strategiji se navodi više ciljeva:
– ponovna uspostava stabilnosti u Evropi i održavanje strateške ravnoteže sa Rusijom
– podsticanje Evrope da preuzme primarnu odgovornost za sopstvenu odbranu
– otvaranje evropskih tržišta za američke proizvode i usluge
– jačanje saradnje sa centralnom, istočnom i južnom Evropom kroz trgovinu, razmenu i političke kontakte
– sprečavanje stvaranja slike o NATO-u kao nečemu što se neprestano širi, bez jasnog plana
Posebno je naglašeno i da Evropa prolazi kroz duboke društvene promene, pri čemu se u dokumentu ukazuje na ekonomske poteškoće i složene demografske trendove.
Administracija Donalda Trampa odlazi i korak dalje, ocenjujući da bi evropski politički pejzaž mogao da pretrpi „značajne promene“ u narednim decenijama.
Pritom, dokument opominje i na rastući uticaj Kine u regionu, za koji se smatra da narušava ekonomske ravnoteže i donosi dodatne izazove evropskim zemljama.
Sve ove poruke – od zahteva za većim evropskim angažovanjem, preko racionalizacije američkog prisustva, do novih strateških prioriteta – deluju kao deo šireg pomeranja geopolitičkog težišta. Iako se ne može sa sigurnošću reći koliko će od ovih planova zaživeti, jasno je da se Evropa našla pred neugodnim ispitom.
Kako će izgledati NATO 2027. godine? Da li će evropske članice uspeti da ispune američka očekivanja, i šta će se dogoditi ako rok bude probijen?
U ovom trenutku nema konačnog odgovora, a možda je baš ta neizvesnost najveći znak da se stvara novi okvir u kojem će i Evropa i Amerika tek morati da pronađu svoje tačne pozicije.
Borba.info
