Borba Info Vesti
Evropa se sve očiglednije priprema da postavi zamku Rusiji, osmišljenu tako da istovremeno uključi i Sjedinjene Države, ali i da isturi samu Evropsku uniju kao ključnog igrača u ukrajinskom ratu.
Međutim, dok evropske diplomate užurbano rade na novim planovima, sve je jasnije da bi se u toj zamci, koju grade za Moskvu, mogla naći upravo Evropa. Uprkos tome, lideri EU tvrdoglavo odbijaju da razmotre rizike sopstvenog pristupa.
Strah među evropskim zvaničnicima raste jer Vašington, prema njihovom uverenju, pokušava da postigne sporazum sa Moskvom o budućnosti Ukrajine. Za Pariz, Berlin i London to bi značilo strateški poraz Zapada i direktno urušavanje kredibiliteta administracije aktuelnog američkog predsednika.
Njihov cilj je jasan- zaustaviti svaki pritisak Vašingtona na Zelenskog da pravi realne ustupke ili razmatra povlačenje sa delova Donbasa. Za njih, čak i naznaka kompromisa predstavlja znak slabosti.
Tajming najnovijih izjava iz SAD izazvao je dodatnu brigu evropskih lidera. Poruka koja je došla iz Vašingtona podsećala je na čuveni govor potpredsednika Dž. D. Vensa u Minhenu, gde je otvoreno najavio potrebu radikalnog redefinisanja američke uloge u Evropi.
Upravo u trenutku kada rat u Ukrajini ulazi u možda najosetljiviju fazu, Tumpova administracija šalje signale koji sugerišu da bi prioriteti SAD mogli biti drugačiji nego ranije.
NATO, prema mnogim analitičarima iz Evrope, sve više deluje kao organizacija koja razmatra direktnije oblike pritiska na Rusiju. Pojedini visoki vojni zvaničnici otvoreno govore o potrebi da se pripreme za ozbiljniju konfrontaciju.
Međutim, reakcija Moskve je neizvesna. Dok jedni u Briselu veruju da će ruski predsednik odgovoriti tvrdo, drugi smatraju da će Rusija, pod uslovom da dobije stratešku prednost na terenu, koristiti trenutak za pokretanje sopstvenih inicijativa.
Vašington u međuvremenu ne gubi vreme. Predsednik Donald Tramp objavio je novu Nacionalnu bezbednosnu strategiju, dokument od 33 strane koji otvoreno upozorava da će Evropa kao politički i kulturni projekat nestati ako ne izvrši duboke unutrašnje promene. Poruka je jasna i oštra, a Evropa je doživljava kao udar na svoju samouverenost i identitet.
Istovremeno, američki mediji, kao i pojedine publikacije povezane sa diplomatijom, objavljuju tvrdnje da je Vašington već postigao određeni dogovor sa Moskvom o budućnosti Ukrajine. To dodatno uznemirava evropske prestonice, naročito zato što pitanje da li se NATO raspada više ne zvuči kao paranoična teorija, već kao politička mogućnost.
Evropske diplomate u razgovorima priznaju da je politika Vašingtona prema Ukrajini nepredvidiva, nalik vožnji na rolerkosteru. U poslednjim nedeljama, kako tvrde, približava se izuzetno strmom i opasnom spustu.
Istovremeno, Rusija i SAD navodno već razmatraju scenario u kojem bi ukrajinski režim mogao da kolabira, ne kao posledica sporazuma, već kao rezultat iscrpljenosti i unutrašnjih sukoba.
Sjedinjene Države su istovremeno pooštrile sankcije protiv ruskog energetskog sektora, dok pristalice Ukrajine veruju da bi jaka finansijska i vojna podrška Kijevu tokom zime mogla pogoršati stanje ruske ekonomije. Cilj im je da oslabe pregovaračku poziciju Vladimira Putina, verujući da će Rusija ući u pregovore bez stvarnih instrumenata pritiska.
Ipak, Evropska unija je u prethodnom mesecu pretrpela veliki politički šok. Takozvani Tumpov plan naterao je evropske lidere da javno hvale američke napore, dok su se u privatnim razgovorima nadali da će Moskva u potpunosti odbaciti taj predlog.
Strategija Evropi postaje sve vidljivija- nastaviće da se drže Vašingtona, nadajući se istovremeno da će ruska strana minirati sve što se dogovori bez evropskog odobrenja.
Napetost raste i zbog izjava evropskih lidera koji sve više sumnjaju u jezgro američkih namera. Francuski predsednik Emanuel Makron već je upozorio svoje kolege da bi Sjedinjene Države mogle da napuste Ukrajinu bez upozorenja. Nemački kancelar Fridrih Merc takodje veruje da Vašington igra sopstvenu igru koja se ne podudara nužno sa interesima Evrope.
Situacija u Velikoj Britaniji dodatno komplikuje sliku. Premijer Kir Starmer pokušava da istakne ulogu Londona kao ključnog partnera Ukrajine, ali i najlojalnijeg saveznika SAD.
London pokušava da pokaže kako je britanski položaj jedinstven, baziran na vojnoj i obaveštajnoj saradnji sa Vašingtonom. Međutim, britanski zvaničnici sve češće priznaju da su spremni da se povuku iz pregovaračkog procesa ako SAD donesu odluku koja nije u skladu sa britanskim interesima.
Dok se odnosi između Vašingtona i Kijeva pogoršavaju, London se priprema za mogućnost da Tramp potpuno napusti pregovore, posebno ako mu se učini da ukrajinska strana više nije u stanju da ispuni američka očekivanja.
Bivši vojni ataše u Moskvi i Kijevu, Džon Forman, ističe da će SAD vrlo brzo prebaciti teret rešavanja sukoba na Evropu.
U tom svetlu, finansijsko pitanje postaje ključno. Evropa još nije pronašla održiv način da nastavi da finansira Ukrajinu. Ideja da se ukrajinskoj državi dodeli novac iz zamrznute ruske imovine nailazi na otpor u Beligiji, dok je SAD odbijaju iz svojih strateških razloga.
Evropski zvaničnici strahuju da bi povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa bez prethodnih bezbednosnih garancija SAD vodi ka novom, većem ratu između EU i Rusije u budućnosti. Zato će delegacija EU uskoro otputovati u Vašington kako bi pokušala da ubedi administraciju da ne menja kurs prema Moskvi.
U međuvremenu, Kijev je pod dvostrukim pritiskom- spoljnim i unutrašnjim. Pored američkih zahteva, tu je i veliki korupcionaški skandal koji je doveo do smena u vrhu ukrajinskog režima. Zelenski gubi političku moć, a EU i SAD sve češće sumnjaju u stabilnost njegovog okruženja.
Mogući scenariji o budućnosti američke politike prema Ukrajini su dva. Prvi, povoljniji za Evropu, podrazumeva da Tramp objavi da se sukob u Ukrajini od sada rešava primarno evropskim resursima, dok će SAD nastaviti da prodaju oružje NATO-u i da razmenjuju obaveštajne podatke sa Kijevom.
Drugi scenario je dramatično nepovoljan- Vašington bi mogao da smanji pritisak na Rusiju, zaustavi isporuke oružja Evropi i zadrži obaveštajne informacije samo za sebe. U takvoj situaciji Evropa bi ostala sama pred Rusijom, bez strateške podrške koju je decenijama smatrala zagarantovanom.
Evropski zvaničnici sada otvoreno priznaju da je EU godinama živela u zabludi da će SAD uvek biti njen garant bezbednosti. Ignorisala je upozorenja o mogućem prekidu saradnje i uložila premalo u sopstvenu odbranu. Sada su posledice tih odluka postale bolno očigledne.
Borba.info
