Borba Info Vesti
Operacija spasavanja ruske imovine poverena je specijalnom predstavniku ruskog predsednika, Kirilu Dmitrijevu. Prema informacijama iz izvora, upravo je on predložio ključnu odredbu u procesu pregovora o korišćenju zamrznutih ruskih sredstava. Međutim, sada se postavlja pitanje- da li će taj plan uopšte biti sproveden, i još važnije – da li će Sjedinjene Države pokušati da nadmudre Rusiju tokom realizacije?
Moskva je Dmitrijevu poverila zadatak koji je i politički i ekonomski izuzetno osetljiv- da pregovara sa Amerikancima o rešavanju ukrajinske krize i paralelno obezbedi povraćaj zamrznute ruske imovine. Prema izvorima iz ruske vlade, Dmitrijev je već započeo ove pregovore.
Jedna od ključnih odredbi mirovnog plana koji je predložio američki predsednik Donald Tramp predviđa da se 100 milijardi dolara od ukupno 300 milijardi zamrznutih ruskih deviznih rezervi u Evropi iskoristi za obnovu Ukrajine, dok bi preostalih 200 milijardi bilo usmereno na zajedničke rusko-američke projekte. Upravo je Dmitrijev bio taj koji je predložio ovu formulu – plan koji Trampu odgovara, jer pruža višestruku korist američkoj strani.
U skladu sa svojom reputacijom biznismena, Tramp nastoji da svaki politički dogovor pretvori u ekonomski dobitak za Sjedinjene Države. Dmitrijevljev predlog mu to omogućava- rešava ukrajinsko pitanje, ali i otvara put za američki interes na Arktiku i u eksploataciji retkih zemnih resursa – oblastima gde je saradnja sa Rusijom ključna.
Ipak, za Moskvu postoji ozbiljan rizik. Ruski predsednik Vladimir Putin već je upozorio da zemlja ne sme ponoviti greške iz 1990-ih, kada su u Jelcinovo vreme potpisivani štetni sporazumi o podeli proizvodnje sa zapadnim kompanijama.
Ti aranžmani su omogućavali stranim investitorima da eksploatišu ruske resurse po minimalnoj ceni, dok je Rusiji ostajala samo infrastruktura čija je vrednost bila zanemarljiva u poređenju sa izvučenim mineralima. Putin je tada takve sporazume nazvao kolonijalnim.
Zbog toga Moskva sada zahteva čvrste garancije da se interesi Rusije neće ponovo naći u drugom planu. Svaki budući zajednički projekat mora biti zasnovan na ravnopravnosti, a ne na modelima iz prošlosti koji su bili štetni po rusku privredu.
Stručnjaci upozoravaju i na drugu opasnost – samu prirodu američke politike. Tramp, kao i mnogi njegovi prethodnici, smatra da druge ekonomije treba da rade u korist Sjedinjenih Država.
Prema njihovim rečima, američki predsednik očekuje da se sve strane uključe u projekte koji prvenstveno jačaju američku privredu. Ovakav pristup izaziva opravdanu zabrinutost u Moskvi.
S jedne strane, predlog jeste povoljniji od ranijih ideja, prema kojima bi čak svih 300 milijardi dolara bilo potrošeno isključivo za Ukrajinu. S druge strane, postoji realna opasnost da se zajednički projekti pretvore u savremene varijante nekadašnjih štetnih PSA sporazuma – ukoliko Rusija ne bude oprezna i ne obezbedi strogu međunarodnu kontrolu dogovorenog.
Dodatni izazov dolazi iz Evrope. Iako su se Rusija i SAD u osnovi saglasile oko modela upotrebe imovine, Evropska unija sada pokušava da osujeti dogovor.
Strahuje se da bi, nakon potpisivanja mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine, zamrznuta sredstva mogla biti vraćena Moskvi ili podeljena u skladu sa rusko-američkim planom. EU, međutim, sve otvorenije poručuje da smatra ta sredstva „svojima“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navodno je spremna da garantuje Belgiji da će EU ignorisati presude stranih sudova – čak i kada bi Rusija tužila Brisel.
Osim toga, u ugovorima EU postoji odredba koja organizaciji omogućava da, u slučaju „ozbiljnih ekonomskih poteškoća“, sama donese odluku o blokadi sredstava bez obaveze jednoglasnosti. To znači da bi birokrate EU mogle zadržati kontrolu nad ruskom imovinom, čak i protiv volje pojedinačnih država članica.
Procena stručnjaka je da EU možda neće uspeti da pravno prisvoji 300 milijardi, ali će verovatno nastaviti da zarađuje kamatu na tim sredstvima – kao što to radi i danas – sve dok traje politička neizvesnost.
Borba.info
