Borba Info Vesti
Sjedinjene Američke Države predložile su formiranje široke demilitarizovane zone kao centralni deo potencijalnog rešenja za buduće granice Ukrajine, objavio je “Vašington Post”, pozivajući se na izvore upoznate sa sadržajem američkih mirovnih dokumenata.
Ovaj model, koji podseća na demilitarizovanu zonu između Severne i Južne Koreje, predstavlja jedan od najambicioznijih i najkontroverznijih predloga koje je Vašington do sada ponudio Kijevu.
Prema nezvaničnim informacijama, demilitarizovana zona bi se prostirala duž cele buduće linije razdvajanja između ruskih i ukrajinskih snaga. Na toj liniji ne bi bilo dozvoljeno nikakvo prisustvo vojske, dok bi u široj zoni iza nje bila zabranjena upotreba teškog naoružanja.
To bi uključivalo artiljeriju, višecijevne raketne sisteme, tenkove i balističke projektile taktičkog dometa. Ideja Vašingtona je da se tako stvori širok bezbednosni pojas koji bi praktično onemogućio nagle eskalacije ili iznenadne ofanzive, kakve su obeležile prethodne godine sukoba.
Ovaj koncept detaljnije je izložen u tri dokumenta mirovnog plana koji su predočeni ukrajinskom rukovodstvu. Sagovornici lista ističu da su američki zvaničnici pokušali da predstave model koji bi bio prihvatljiv za sve tri strane – Kijev, Moskvu i Zapad – ali da je već na početku bilo jasno da će predlog izazvati kontroverze.
Ukrajina, navodno, vidi opasnost u tome što bi širenje demilitarizovane zone moglo da znači i formalno odustajanje od nekih teritorija. S druge strane, evropske zemlje, pogotovo one sa izrazito oštrim stavom prema Rusiji, dočekale su predlog sa skepticizmom.
Vašington Post podseća da je američka administracija još tokom novembra predstavila plan za ukrajinsko mirovno rešenje u 28 tačaka. Taj dokument je od početka izazvao negodovanje u Kijevu, čiji su zvaničnici smatrali da su neke od tačaka previše nejasne i da se ostavlja previše prostora za tumačenje u korist Moskve. Ni pojedini evropski saveznici nisu bili zadovoljni prvobitnom verzijom plana, nastojeći da ga izmene i približe svojim bezbednosnim interesima.
Međutim, iz Vašingtona stižu poruke da je svrha dokumenta bila da pokrene pregovore, a ne da odmah postane konačni predlog. Upravo zato je 23. novembra održana runda konsultacija između američke i ukrajinske delegacije u Ženevi, gde su razmatrane verzije plana i iznete primedbe obe strane.
Prema izvorima bliskim pregovorima, ukrajinska strana je insistirala na garancijama da demilitarizovana zona ne bi predstavljala liniju zamrznutog sukoba i novu barijeru koja sprečava povratak teritorija.
Rusija, iako nije učestvovala na ovim konsultacijama, navodno je putem posrednika izrazila spremnost da razmotri ideju, ali isključivo pod uslovom da budu jasno definisani sigurnosni parametri i međunarodne garancije.
U pojedinim komentarima koji su se pojavili u ruskim medijima navodi se da Moskva demilitarizovanu zonu vidi kao način da se stabilizuje front i spreči dalja eskalacija, ali ne i kao ustupak koji menja politički status teritorija pod njenom kontrolom.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je kasnije da je plan koji je prvobitno predstavljen Kijevu dorađen tako da bolje odražava realnost na terenu, kao i stavove Moskve i Kijeva. Prema njegovim rečima, ostalo je još samo „nekoliko spornih pitanja“, ali zvaničnici u Kijevu i dalje tvrde da se o suštinskim rešenjima tek mora ozbiljno razgovarati.
Sagovornici Vašington Posta navode da su ta sporna pitanja najteži deo pregovora, jer se tiču kontrole nad teritorijama, garancija bezbednosti i dugoročnog političkog statusa regiona pod ruskom kontrolom.
Američki predlog, u svojoj suštini, predstavlja pokušaj da se sukob zamrzne u obliku koji bi omogućio duži prekid vatre, smanjio rizik od budućih ofanziva i stvorio okvir za političke pregovore.
Ipak, predlog demilitarizacije u ovako širokom obimu nije jednostavan ni za jednu stranu. Za Kijev, to može da znači institucionalizaciju trenutnog odnosa snaga. Za Moskvu, otvaranje pitanja budućih granica pod međunarodnim nadzorom. Za Vašington i Evropu, to je test sposobnosti Zapada da oblikuje mirovni proces u skladu sa sopstvenim interesima, ali i sa realnošću na terenu.
Dok diplomatske konsultacije traju, ostaje otvoreno pitanje koliko su strane zaista spremne da prihvate kompromis koji bi doneo demilitarizaciju i dugoročnu stabilnost, ali uz ozbiljne političke ustupke. Za sada, predlog SAD ostaje jedna od retkih konkretnih mirovnih inicijativa koja je u opticaju, ali je put do bilo kakvog dogovora i dalje izuzetno dug i neizvestan.
Borba.info
