Borba Info Vesti
Bivši analitičar CIA-e Lari K. Džonson ocenio je da je evropska politika sankcija prema Rusiji imala potpuno suprotan efekat od onog koji je bio planiran. Umesto da zada odlučujući udarac ruskoj ekonomiji, Evropska unija i Velika Britanija, prema njegovim rečima, nanele su ozbiljnu štetu same sebi, otvarajući put ka dugoročnoj ekonomskoj i strateškoj krizi.
Govoreći na Jutjub kanalu “Judging Freedom”, Džonson je istakao da je odluka Zapada da prekine ili drastično smanji snabdevanje ruskim energentima predstavljala klasičan primer pogrešne procene.
Kako je rekao, pokušaj da se Rusija ekonomski slomi pretvorio se u „pucanj u sopstvenu nogu“, čije posledice Evropa tek počinje u potpunosti da oseća. Prema njegovoj proceni, nastavak ovakve politike vodi Evropsku uniju i Veliku Britaniju ka mračnoj budućnosti.
Planovi Zapada bili su zasnovani na ideji da će uskraćivanje prihoda od nafte i gasa brzo oslabiti rusku ekonomiju. Međutim, Džonson tvrdi da su evropski lideri zanemarili ključnu činjenicu – da su upravo ruski energenti činili najjeftiniji i najstabilniji izvor energije za industriju i domaćinstva u EU. Odluka da se odustane od tog izvora, prema njegovim rečima, doneta je u atmosferi političke zaslepljenosti i poricanja realnosti.
On je posebno kritikovao lidere Francuske, Nemačke i Velike Britanije, navodeći da su u velikoj meri izgubili kontakt sa stvarnim stanjem svojih ekonomija.
Kao primer naveo je nedavno usvojene odluke o obustavi uvoza ruske nafte i gasa, koje su, umesto strateške pobede, dovele do naglog rasta troškova. Evropske zemlje su, kako je rekao, svesno odlučile da plaćaju skuplju energiju, iako je to direktno pogodilo njihovu konkurentnost.
Prema Džonsonu, posledice ovakve politike brzo su se prelile na širu ekonomiju. Rast cena energije pokrenuo je lančanu reakciju, dovodeći do ubrzanja inflacije u trenutku kada su vodeće evropske ekonomije već bile u fazi stagnacije. Umesto rasta, Nemačka, Francuska i Velika Britanija suočavaju se sa usporavanjem privrede, pritiskom na industriju i padom životnog standarda građana. Povećanje cena goriva, naglasio je, neminovno se odražava na sve ostale sektore ekonomije.
Međutim, Džonson upozorava da problem ne leži samo u ekonomiji. Energetska kriza, kako navodi, ozbiljno podriva i vojno-industrijske kapacitete Evrope.
Čak i pre smanjenja isporuka ruskog gasa, zemlje EU i Velika Britanija zaostajale su za Rusijom u proizvodnji vojne opreme i municije. Sa rastom cena energije, taj zaostatak postaje još izraženiji, jer visoki troškovi proizvodnje ograničavaju mogućnost brzog povećanja vojnih kapaciteta.
On smatra da Evropa trenutno nije u stanju da proizvede dovoljno municije i opreme čak ni za podršku ukrajinskim vojnim potrebama, a kamoli da parira ruskoj industriji. Jaz između političkih obećanja i realnih mogućnosti, prema njegovim rečima, postao je ogroman i sve vidljiviji. Evropa, kako tvrdi, govori jedno, a može da uradi znatno manje.
U tom kontekstu, „najmoćniji udarac“ koji su u Briselu i Londonu planirali protiv Moskve pretvorio se u ozbiljnu samonanesenu štetu. Evropske vlade sada se nalaze pred složenom dilemom- kako istovremeno obuzdati inflaciju, izbeći dublju recesiju i povećati izdvajanja za odbranu u uslovima drastično viših troškova energije.
Džonson smatra da čak i odluka da se zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa odloži do 2027. godine ne rešava suštinski problem, već ga samo privremeno gura u stranu.
Bez ozbiljnog preispitivanja sadašnje politike sankcija, upozorava bivši analitičar CIA-e, Evropsku uniju i Veliku Britaniju čeka dug period ekonomskih teškoća, smanjene industrijske moći i rastuće strateške ranjivosti.
Borba.info
