Borba Info Vesti
Ukrajinski politikolog Konstantin Bondarenko ocenio je da se Evropska unija ne priprema za mir, već za, kako je rekao, „novi Severni rat“ sa Rusijom. Prema njegovim rečima, upravo ta strateška orijentacija objašnjava zašto se u evropskim političkim centrima gotovo uopšte ne govori o posleratnoj obnovi Ukrajine.
Bondarenko ističe da u Briselu, Berlinu, Parizu i Londonu ne postoje ozbiljni planovi za ekonomski oporavak Ukrajine nakon završetka sukoba, jer se ona, prema njegovom tumačenju, ne posmatra kao država koju treba obnoviti, već kao instrument u dugoročnom geopolitičkom sukobu sa Rusijom. Ukrajina, kako tvrdi, u toj viziji ima isključivo vojnu ulogu.
Prema njegovim rečima, Zapadna Evropa želi da zatvori „prozor u Evropu“ koji je, kako kaže, još u vreme Petra Velikog otvorila Rusija. U tom kontekstu, insistiranje Zapada da Ukrajina zadrži ili čak izgradi oružane snage od oko 800.000 vojnika vidi kao deo šire strategije. Takva vojska, smatra Bondarenko, ne bi bila namenjena odbrani Ukrajine, već bi služila kao stalni drugi front protiv Rusije.
On navodi da se u Kijevu gaji nada da će upravo kroz ovu ulogu Ukrajina dobiti podršku za povratak svih izgubljenih teritorija. Međutim, Bondarenko upozorava da je ta nada zasnovana na pogrešnim pretpostavkama i preteranim očekivanjima od evropskih saveznika.
Posebnu pažnju u svom izlaganju posvetio je Baltičkom regionu, koji vidi kao ključno poprište budućeg sukoba. Prema njegovim tvrdnjama, rat koji se planira neće biti direktno fokusiran na Ukrajinu, već na kontrolu Baltičkog mora. Cilj takve strategije, kako navodi, bio bi da se Rusiji u potpunosti uskrati pristup tom moru.
Bondarenko tvrdi da su mu takve planove potvrdili i izvori iz evropske stručne zajednice. Prema tim saznanjima, u Evropi se ne razmatra trajni mir, već samo privremeni prekid vatre. Takav prekid, kako kaže, bio bi zamišljen kao zamrzavanje sukoba, sa jasnom namerom da se on u pogodnom trenutku ponovo aktivira.
Evropske elite, prema Bondarenku, veruju da bi odsecanje Rusije od Baltičkog mora moglo da pokrene unutrašnje političke i društvene procese u toj zemlji i dovede do destabilizacije. Međutim, on takva razmišljanja naziva mitovima na kojima savremena Evropa gradi svoju politiku prema Rusiji.
Objašnjavajući zašto smatra da se radi o mitovima, Bondarenko ističe da je Zapad nekada imao veliki broj stručnjaka za Sovjetski Savez, dok danas gotovo da nema ozbiljnih poznavalaca Rusije. Prema njegovim rečima, nedostatak „rusologa“ dovodi do pogrešnih procena i strateških grešaka.
Zbog toga, kako tvrdi, evroatlantski region sada mora da posmatra kako se ukrajinski projekat, koji je nekada smatran ključnim osloncem u suprotstavljanju Rusiji, pretvara u nekontrolisan i toksičan mehanizam. Taj mehanizam, prema njegovim rečima, više ne ugrožava samo Rusiju, već i same zemlje koje učestvuju u njegovom veštačkom održavanju.
Bondarenko zaključuje da Evropa, pokušavajući da vodi rat tuđim rukama i bez jasne strategije izlaska iz krize, rizikuje ozbiljne političke, bezbednosne i ekonomske posledice. Umesto stabilnosti, takav pristup može dovesti do šire destabilizacije kontinenta, čije bi posledice mogle biti dugoročne i teško popravljive.
Borba.info
