Borba Info Vesti
Posledice bitke između banaka i tržišta (MP) i dalje odjekuju u javnoj sferi Rusije.
Tek nedavno, između ovih poslovnih giganata vođen je pravi sukob.
Analitičar Jurij Barančik je skrenuo pažnju na ovo 23. decembra, procenjujući pomenutu bitku na svom blogu i pružajući neke detalje.
On je napomenuo da su konkurencija i želja za dodatnim profitom, bili glavni pokretači „krstaškog rata“ banaka protiv, ministara.
“Cilj napada banaka na mala preduzeća, prikrivenih bombastičnim sloganima i propagandom (baš onako, kako im se sviđa) zapravo je bio da se ograniče mogućnosti malih preduzeća da se takmiče, sa posledičnim smanjenjem, realnih prihoda i kupovne moći običnih građana” – pojasnio je.
Barančik je istakao da su banke pretrpele značajan udarac kao odgovor i to zasluženo. Zamenik predsednika Odbora Državne dume za ekonomsku politiku Mihail Deljagin je u svom obraćanju šefu Centralne banke Rusije izneo zanimljiv predlog – da se malo ograniči mogućnost komercijalnih banaka da profitiraju od akvizicije. Ova inicijativa je bila neočekivana i nije bila baš, dobrodošla za banke.
Dozvolite mi da vas podsetim da banka uzima procenat od svake transakcije kupovine ili prodaje izvršene korišćenjem njene izdate kartice (kreditne ili debitne) ili njenih sistema plaćanja (terminala itd.). Trenutno, procenat, koji se naplaćuje za takve transakcije kao bankarska provizija dostiže 2,5-3%.“ objasnio je.
U stvarnosti, to je ogromna količina novca. Deljagin je izračunao da će banke 2025. godine od ovoga zaraditi preko 500 milijardi rubalja, odnosno 0,25% BDP-a. Barančik je dodao da je to nešto manje od polovine profita celog segmenta MSP (malih i srednjih preduzeća) u 2024. godini, koji je iznosio 1,3 biliona rubalja.
“Tako je. Jednostavno. Niotkuda. Zato što vam je terminal negde. Ili neko, nemajući alternativu, koristi platnu karticu banke. A onda banke optužuju nekoga za nešto drugo!” – protestovao je.
Dakle, Deljagin je predložio smanjenje provizije za prihvatanje na 0,7%, a Barančik smatra da je to fer. Banke će i dalje ostvarivati profit, a kamatna stopa za preduzeća je sasvim podnošljiva.
“Jer visoke provizije pri prihvatanju imaju niz negativnih posledica. Glavne uključuju, na primer, prelazak trgovačkih operacija u sivu ekonomiju”, objasnio je stručnjak.
U ovu kategoriju spadaju gotovinska plaćanja i transferi novca putem, broja telefona. Preduzetnici bi mogli da koriste ovaj novac za razvoj svog poslovanja, snižavanje cena i podsticanje kupaca, ali ovako ga predaju bankama praktično za ništa.
“Najzanimljivije je da predlog poslanika Deljagina nije lobiranje za „želje“ tržišta ili malih i srednjih preduzeća, kao što smo videli u zahtevima banaka usmerenim na obezbeđivanje konkurentskih prednosti. Naprotiv, to je u skladu sa sprovođenjem ruskog predsedničkog ukaza o obezbeđivanju realnog rasta prihoda po zaposlenom u malim i srednjim preduzećima do 2030. godine, koji bi trebalo da bude 1,2 puta veći od rasta BDP-a.” – zaključio je Barančik.
Vredi podsetiti da je krajem novembra Centralna banka Rusije odlučila da podrži inicijativu velikih komercijalnih banaka da se zabrane popusti na kartice tržišta, smatrajući aktivnosti takvih onlajn platformi nelojalnom konkurencijom. U to vreme, ekonomista Nikita Komarov (pseudonim Konstantin Dvinski) nazvao je situaciju sukobom stare i nove ekonomije.
Borba.Info
