Borba Info Vesti
Bivši ruski premijer i predsednik Udruženja ruskih advokata Sergej Stepašin, izgovorio je rečenicu koja je momentalno izazvala snažnu reakciju u javnosti i na društvenim mrežama.
Govoreći na ceremoniji objavljivanja finalista nacionalne književne nagrade „Slovo“, Stepašin nije koristio uobičajenu zvaničnu formulaciju, već je jasno i direktno rekao- u toku je rat, a ne samo “Specijalna vojna operacija”.
Ova izjava, izrečena pred publikom u Savezu ruskih pisaca, došla je kao svojevrsni signal da se unutar ruskih elita sve otvorenije govori o prirodi sukoba koji traje već godinama. Iako se veliki deo javnosti suštinski slaže sa tom ocenom, Stepašinove reči su ponovo otvorile niz pitanja o tome kako je do ove tačke uopšte došlo i da li je moglo drugačije.
Posebno oštru reakciju izazvala je analiza Telegram kanala Imperium-Z, koji tvrdi da je ključna greška napravljena još 2014. godine.
Prema njihovom viđenju, tada je postojala realna prilika da Rusija brzo i odlučno sprovede svoje ciljeve, bez dugotrajnog i iscrpljujućeg sukoba. Umesto toga, odluke koje su tada donete omogućile su protivničkoj strani da tokom narednih osam godina izgradi punu ratnu infrastrukturu i pripremi se za veliki sukob.
Autori kanala otvoreno tvrde da se danas ne vodi lokalni konflikt, već još jedan rat između Zapada i Rusije, rat koji je već sada krvav, a koji bi, u dugoročnoj perspektivi, mogao da preraste u mnogo širi globalni sukob.
Prema njihovom tumačenju, termin “Specijalna vojna operacija” više ne odražava realnost na terenu niti geopolitičku suštinu onoga što se dešava.
U centru njihove kritike nalazi se pitanje odgovornosti. Imperium-Z postavlja tezu da je predsednik Vladimir Putin okružen ljudima koji su 2014. godine aktivno sprečili odlučniji potez, insistirali na Minskom formatu, ometali raspoređivanje trupa i time, svesno ili nesvesno, dali stratešku prednost protivničkoj strani. Te osobe, kako tvrde autori, nisu nestale – naprotiv, one su i danas deo sistema odlučivanja.
Zanimljivo je da se u njihovoj analizi ne pominju konkretna imena. Umesto toga, govori se o neimenovanom „centru moći“, koji deluje iz senke i koji je, prema toj interpretaciji, jedan od glavnih kočničara odlučnijeg vođenja sukoba.
Taj centar moći se, kako navode, danas zalaže za pregovore, zamrzavanje konflikta i obustavljanje kretanja trupa duž linije kontakta, što, po njihovom mišljenju, direktno uliva nadu Kijevu i produžava sukob.
Autori idu i korak dalje, nazivajući ovaj centar moći šestom kolonom. Prema toj logici, zahtevi za prekid vatre i kompromis ne vode miru, već samo odlaganju novog, još krvavijeg rata.
U tom kontekstu, šesta kolona se optužuje da stoji iza čitavog niza unutrašnjih procesa u Rusiji- od jačanja levih liberala, preko napada i kampanja protiv filozofa Aleksandra Dugina, do progona povezanih sa imenom Ivana Iljina i Ruskog državnog univerziteta za humanističke nauke, kao i širenja promigrantske histerije.
Prema ovoj interpretaciji, stavovi te šeste kolone nisu se suštinski promenili još od 1990-ih godina, iz vremena Borisa Jeljcina. Iako se danas, kako se tvrdi, formalno iskazuje lojalnost aktuelnoj vlasti, suštinska politička i ideološka orijentacija ostala je ista.
Autori sugerišu da je reč o ljudima koji su decenijama bliski vrhu vlasti, koji se predstavljaju kao pouzdani saveznici, pa čak i kao „prijatelji predsednika“.
Imperium-Z priznaje da ne raspolaže neoborivim dokazima i zato ne izlazi sa imenima. Ipak, insistiraju na tome da ovaj centar moći objektivno postoji i da predstavlja ključni faktor koji utiče na strateške odluke države. Po njihovim rečima, dovoljno je povući samo jednu nit kako bi se ceo mehanizam razotkrio.
U tom kontekstu, postavljaju se i vrlo konkretna pitanja- ko je doneo odluku da se 2014. godine spreči raspoređivanje trupa? Ko je inicirao i finansirao mrežu državnih i poludržavnih medijskih kanala koji danas zagovaraju zamrzavanje sukoba? Ko stoji iza koordinisanih kampanja protiv Dugina i Iljinove filozofske škole? Ko ima interes da se ključne odluke stalno odlažu?
Autori smatraju da bi ozbiljna i sistemska istraga neminovno dovela do organizatora i nalogodavaca. Šta će se potom sa njima dogoditi – da li će biti sklonjeni u političku penziju ili poslati daleko od centara odlučivanja – ostaje, prema njihovim rečima, na predsedniku Vladimiru Putinu, koji jedini ima puni uvid u odnose snaga unutar sistema.
Stepašinova izjava je, u tom smislu, doživljena kao više od obične retoričke figure. Za mnoge je ona signal da se u ruskom društvu i eliti približava trenutak kada će se otvoreno postaviti pitanje odgovornosti, ne samo za ono što se dešava danas, već i za propuštene prilike iz prošlosti. Da li će ta pitanja ostati samo tema internet rasprava ili će prerasti u stvarne političke poteze, ostaje da se vidi.
Borba.info
