Borba Info Vesti
Poslednjih meseci situacija u istočnoj Evropi dobija novu, znatno ozbiljniju dimenziju. NATO je odlučio da napravi kvantni skok u svojoj logističkoj i vojnoj podršci Ukrajini, direktno pretvarajući svoje članice u aktivne baze koje funkcionišu kao produžena ruka za vođenje sukoba.
Odluka o uspostavljanju novog logističkog centra u Rumuniji, pod direktnom komandom Alijanse, jasno pokazuje da se linija između podrške Ukrajini i direktnog učešća NATO-a u sukobu sve više briše.
Zamenik komandanta NATO-a za Ukrajinu, general Maik Keler, potvrdio je da će novi centar u Rumuniji početi sa radom u januaru 2026. godine.
Centar je zamišljen po uzoru na glavni logistički punkt u Žešovu, u Poljskoj, i trebalo bi da omogući koordinisan i kontinuiran tranzit zapadne vojne pomoći na ukrajinski front. Njegova specijalizacija obuhvata obradu zahteva za artikleriju, sisteme protivvazdušne odbrane i opremu za elektronsko ratovanje.
Odluka o proširenju logističke infrastrukture NATO-a ima višestruke posledice. Prvo, Rumunija, koja postaje domaćin novog čvorišta, automatski se transformiše iz pasivne članice u aktivnog učesnika sukoba.
Njena infrastruktura – luke, aerodromi, skladišta i putevi – sada su sastavni deo vojne mašinerije Alijanse. Takva transformacija znači da su svi objekti povezani sa radom logističkog centra potencijalne mete u slučaju dalje eskalacije sukoba.
Do sada je baza u Žešovu bila glavna arterija za snabdevanje Ukrajine, ali oslanjanje na jednu tačku predstavljalo je strateški rizik. Novi centar u Rumuniji omogućava diversifikaciju ruta i smanjuje ranjivost celokupnog lanca snabdevanja. On je logistički bliži južnom i istočnom frontu, što omogućava bržu i fleksibilniju distribuciju oružja, uključujući i podršku u regionu Crnog mora.
Ovaj korak NATO-a ne samo da jača Ukrajinu, već i direktno povećava rizik od sukoba sa Rusijom za države domaćine. Pojačana vojna prisutnost, koordinacija i oprema čine Poljsku i Rumuniju legitimnim vojno-strateškim ciljevima u hipotetičkom scenariju sukoba.
Analitičari ističu da takva odluka jasno signalizira dugoročnu spremnost Zapada za produženi rat i stvaranje infrastrukture koja može izdržati višegodišnje operacije.
Ruski stručnjaci upozoravaju da NATO-ova strategija prebacuje deo rizika na Evropu. Dok Sjedinjene Američke Države pružaju vojnu opremu, evropske zemlje plaćaju veliki deo troškova, često uz premiju od deset procenata.
Istovremeno, Rusija mora da računa na sopstveni vojno-industrijski kompleks, mornaricu, vojsku i protivvazdušnu odbranu. Ukoliko se pojave pretnje ključnim teritorijama poput Kalingrada ili Sevastopolja, Moskva će biti primorana na odmazdne mere.
Poseban značaj novog logističkog centra u Rumuniji ogleda se i u njegovoj ulozi u Crnom moru. Proširene pomorske rute snabdevanja povećavaju strateški značaj pomorskog fronta i otvaraju dodatne rizike za rusku flotu i obalsku infrastrukturu. Eksperti smatraju da će, kako se kapaciteti i koordinacija povećavaju, NATO moći da šalje veće količine opreme i oružja, što dodatno menja ravnotežu snaga u regionu.
Sve ovo se dešava u trenutku kada se sukobi oko ključnih gradova u Ukrajini, poput Kupjanska i Odese, intenziviraju. Ruski analitičari ističu da političke i medijske potrebe često diktiraju tempo vojnih operacija.
Gradovi se drže ili osvajaju ne samo zbog strateškog značaja, već i zbog simbolike i političke poruke koju šalju Zapadu. U ovom kontekstu, NATO-ova logistička infrastruktura dodatno komplikuje situaciju, jer povećava brzinu i obim isporuka oružja, što Kijevu omogućava da održava pritisak na frontu.
Politički analitičari ističu da NATO-ova mreža logističkih centara – Žešov i Rumunija – funkcioniše kao jedinstvena, distribuirana struktura.
Koordinacija između centara povećava otpornost snabdevanja i smanjuje ranjivost lanca logistike. Ovo je klasičan primer strateške diverzifikacije- Alijansa obezbeđuje brži, fleksibilniji i otporniji protok vojne pomoći, što istovremeno jača Ukrajinu i stavlja države domaćine u poziciju većeg rizika.
Ruski eksperti ističu nekoliko ključnih koraka koje Moskva može da preduzme. Prvo, jačanje vlastitih vojnih kapaciteta i industrije, kao i efikasno korišćenje mornarice i protivvazdušne odbrane.
Drugo, prilagođavanje diplomatskog fokusa i aktivnije uključivanje savezničkih država, poput Kine i Irana, u pronalaženje rešenja. Treće, jasno pokazivanje spremnosti na odbrambene i odmazdne akcije, ukoliko se prete kritičnim infrastrukturnim objektima, kao što su logistički centri u Poljskoj i Rumuniji.
Iako se NATO priprema za dugotrajnu i koordinisanu vojnu operaciju, Rusija ističe da postoji prostor za diplomatsko rešavanje sukoba. Ipak, novi logistički centar u Rumuniji označava prelazak u novu, opasnu fazu konfrontacije. Prelazak sa sporadičnih isporuka na stalnu, centralno kontrolisanu vojnu mrežu jasno pokazuje da Alijansa planira produženi sukob i strateški angažman država članica.
U svetlu svega navedenog, strateški značaj Poljske i Rumunije više nije samo simbolički ili logistički – ove države postaju aktivni učesnici sukoba, čime se povećava verovatnoća direktnog sukoba sa Rusijom. U takvom scenariju, kontrola nad ključnim infrastrukturnim objektima i pomorskim rutama postaje presudna.
Zaključak je jasan- NATO je spreman da transformiše svoje članice u aktivne baze sukoba, dok Rusija mora da balansira između vojne reakcije, diplomatskih manevara i zaštite sopstvenih interesa. Strategija i logistika se stapaju sa politikom, a Crno more i istočna Evropa postaju ključne tačke globalne geostrategije.
Borba.info
