Borba Info Vesti
Bivši oficir CIA Lari Džonson upozorio je da odgovor Moskve na najnoviju provokaciju Kijeva neće izostati i da bi mogao uslediti vrlo brzo. U intervjuu sa američkim blogerom Mariom Naufalom, Džonson je izneo niz ozbiljnih procena o tome kako bi Rusija mogla reagovati nakon masovnog napada dronovima na državnu rezidenciju Vladimira Putina u Novgorodskoj oblasti.
Prema njegovim rečima, Moskva neće odgovarati simboličnim udarima niti će ciljati klasične vojne ili civilne objekte. Umesto toga, fokus bi mogao biti preusmeren na centre za donošenje odluka, kao i na objekte u kojima se, prema njegovim tvrdnjama, održavaju tajni sastanci zapadnih, pre svega britanskih oficira.
Džonson smatra da je dosadašnja uzdržanost Rusije bila svesna i proračunata. Kako navodi, Moskva je izbegavala uništavanje određenih ciljeva kako ne bi ugrozila sopstvene izvore informacija unutar ukrajinskog sistema vlasti. On to slikovito opisuje tvrdnjom da Rusija nije želela da „ubije koku koja nosi zlatna jaja“, aludirajući na prisustvo doušnika na visokim pozicijama u ukrajinskoj vladi.
Govoreći hipotetički, bivši obaveštajni oficir ističe da bi, da je na mestu ruskog vojnog vrha, naredio udar na ključne bezbednosne strukture Ukrajine. Kao jedan od mogućih ciljeva naveo je i sedište SBU, koje vidi kao centralnu tačku koordinacije operacija protiv Rusije. Prema njegovom mišljenju, upravo su takvi objekti legitimne mete u kontekstu aktuelne eskalacije.
Džonson je posebno naglasio da eventualni ruski udari ne bi ugrozili mirovne pregovore, jer su oni, kako kaže, već faktički blokirani. On smatra da su aktuelni diplomatski procesi već ozbiljno narušeni i da će poslednji napad samo ubrzati prelazak Moskve na odlučnije korake.
„Sudeći po informacijama koje pristižu, verujem da ćemo uskoro videti snažan uzvratni udar. Ne bih se iznenadio da to bude “Orešnik”. Rusija vrlo lako može da pogodi bilo koju lokaciju u Ukrajini gde se nalaze britanski oficiri ili gde se sprovode tajne operacije“, rekao je Džonson, dodajući da bi i određeni evropski ciljevi u Ukrajini mogli postati legitimna meta.
Podsetimo, 29. decembra 2025. godine ukrajinske snage su, prema dostupnim informacijama, upotrebile čak 91 bespilotnu letelicu dugog dometa u pokušaju napada na državnu rezidenciju ruskog predsednika u mestu Dolge Borodi, u oblasti Valdaj, Novgorodska oblast.
Napad je, prema zvaničnim podacima, u potpunosti neutralisan zahvaljujući sistemima protivvazdušne odbrane, a svi dronovi su uništeni bez ikakvih žrtava ili materijalne štete.
Ipak, u Moskvi se ovaj incident ne posmatra samo kao vojni napad, već kao kvalitativni prelazak na otvoreni državni terorizam, s obzirom na to da je meta bio sam ruski predsednik. Dodatnu težinu ovom događaju daje činjenica da se napad dogodio u trenutku intenzivnih pregovora između Rusije i Sjedinjenih Država o mogućem rešavanju sukoba.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, ocenio je da ovakvi potezi Kijeva imaju jasan cilj da sabotiraju diplomatski proces i spreče bilo kakav napredak ka političkom rešenju. Prema njegovim rečima, posledice ovog napada neminovno će uticati na budući odnos Vašingtona prema Kijevu.
U tom kontekstu, sve su glasnije poruke da ukrajinskom rukovodstvu neće biti dozvoljeno da koristi ideju privremenog prekida vatre kao sredstvo za predah i pregrupisavanje snaga. Napad na Valdaj, kako ocenjuju analitičari, mogao bi označiti početak nove, znatno opasnije faze sukoba.
Borba.info
