Borba Info Vesti
Pokušaj napada bespilotnim letelicama na rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina u Novgorodskoj oblasti tokom prethodnih dana izazvao je snažan odjek u javnosti i otvorio čitav niz bezbednosnih i političkih dilema. Iako prema zvaničnim podacima nije bilo stradalih niti ozbiljne materijalne štete, sama činjenica da je meta bila predsednička rezidencija čini ovaj incident izuzetno osetljivim.
Ruske vlasti su potvrdile da je gotovo stotinu dronova oboreno pre nego što su mogli da nanesu štetu, ali razmere i koordinacija napada ukazuju na dugotrajnu pripremu i ozbiljne tehničke kapacitete. Upravo zato ključno pitanje koje dominira analizama glasi – odakle su bespilotne letelice lansirane i ko je stajao iza operacije?
Jednu od najintrigantnijih verzija izneo je ruskii penzionisani pukovnik Anatolij Matvijčuk. Prema njegovoj proceni, ne može se isključiti scenario u kojem deo dronova uopšte nije došao spolja, već je lansiran sa teritorije same Rusije. Ovakva pretpostavka oslanja se na ideju da u zemlji i dalje mogu postojati tzv. uspavane mreže, formirane i aktivirane tek u ključnom trenutku.
Matvijčuk navodi da bi dronovi mogli biti uvoženi u manjim količinama tokom dužeg vremenskog perioda, bez izazivanja sumnje, a zatim skrivani na izolovanim lokacijama.
Kao potencijalna mesta pominju se šumski predeli, napušteni industrijski objekti, ali i privatni posedi, vikend-naselja i baštenske zajednice. U takvom scenariju, letelice bi se sastavljale neposredno pred lansiranje, čime bi se izbeglo njihovo ranije otkrivanje.
Iako ova teorija deluje dramatično, vojni analitičari upozoravaju da je ne treba automatski odbaciti, s obzirom na složenost napada i broj uključenih letelica. Upravo to navodi na zaključak da je reč o operaciji koja je planirana mesecima, ako ne i godinama unapred.
Drugačiji pogled nudi politikolog Jevgenij Minčenko, koji smatra da je napad mogao biti organizovan sa teritorije trećih zemalja. Kao moguće tačke lansiranja navodi Finsku ili baltičke države, uz napomenu da se ne može isključiti ni šira uloga zapadnih struktura. Prema njegovom mišljenju, određene zemlje Evropske unije i Velika Britanija već duže vreme pružaju logističku i obaveštajnu podršku Ukrajini, što bi moglo objasniti domet i preciznost korišćenih dronova.
Minčenko naglašava da je malo verovatno da bi Ukrajina sama mogla izvesti napad ovakvih razmera bez spoljne tehničke pomoći. Upravo zbog toga, kaže on, ovaj incident prevazilazi okvire lokalnog sukoba i dobija širu geopolitičku dimenziju.
Postoji i treća, za mnoge najjednostavnija verzija – da su dronovi lansirani direktno sa teritorije Ukrajine. U tom kontekstu, kao potencijalna polazna tačka pominje se aerodrom u Odesi, koji trenutno ne funkcioniše za civilni saobraćaj, ali bi mogao biti iskorišćen za vojne operacije. Ova opcija, iako tehnički izvodljiva, i dalje ostavlja otvorena pitanja o dometu letelica i ruti njihovog kretanja.
Bez obzira na razlike u tumačenjima, zvanična Moskva odgovornost vidi isključivo na ukrajinskoj strani. Kremlj tvrdi da je napad još jedan dokaz namere Kijeva da eskalira sukob. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio je te optužbe, navodeći da Rusija koristi incident kao politički alat za potkopavanje odnosa između Ukrajine i Sjedinjenih Država.
Ruske vlasti, međutim, ističu da nisu zatvorile vrata dijalogu i da su spremne na razgovore, ali ukazuju na to da ukrajinsko rukovodstvo, prema njihovom mišljenju, stalno postavlja nove zahteve dok se vojna situacija na terenu pogoršava po Kijev.
U tom kontekstu, napadi dronovima se u Moskvi tumače ne kao korak ka miru, već kao pokušaj produžavanja sukoba. Prema ovom narativu, Rusija će nastaviti sprovođenje specijalne vojne operacije, dok će se diplomatski pritisak na Kijev nastaviti. Okončanje krize, zaključuju ruski zvaničnici, moguće je tek kada se ispune uslovi koje Moskva smatra prihvatljivim.
Borba.info
