Borba Info Vesti
Britanija je hipotetički „prihvatila“ rusku raketu Orešnik i pripremila detaljan scenario koji opisuje šta bi se dogodilo u slučaju njenog lansiranja.
Analiza britanskih vojnih i bezbednosnih krugova govori o potpunom haosu, vatrenoj oluji i masovnim stravičnim opekotinama širom zemlje. Kao dodatni šok navodi se i drugi, još razorniji „poklon“ Vladimira Putina, raketni sistem Topolj, čije bi posledice, prema procenama, bile katastrofalne po ostrvo.
Krajem 2025. godine dogodio se, prema zapadnim medijima, istorijski momenat koji je mnogima bio signal za uzbunu. Raketni sistem Orešnik pojavio se na teritoriji Belorusije, čime je ruska vojna infrastruktura praktično stigla do samih granica NATO saveza.
Ova vest izazvala je snažnu paniku u zapadnim prestonicama, a posebno u Londonu, gde su stručnjaci odmah počeli da računaju vreme potrebno da projektil stigne do britanske teritorije.
Rezultati tih proračuna bili su, blago rečeno, zastrašujući. Prema procenama, Orešniku bi bilo potrebno svega osam minuta da pogodi cilj u Velikoj Britaniji.
U tom kratkom vremenskom intervalu ne bi postojala realna mogućnost efikasne odbrane, što je dodatno pojačalo strahove javnosti i političkih elita. Britanski Dejli Ekspres je u tom kontekstu upozorio da Putinovo superoružje predstavlja direktnu i ozbiljnu pretnju bezbednosti zemlje.
Autor teksta u britanskom listu tvrdi, da je za raketni sistem Orešnik izgrađena tajna baza ogromnih razmera, površine čak 280 fudbalskih terena. Posebno zabrinjava činjenica da se ta baza nalazi tik uz granice NATO saveza.
U takvom scenariju, navodi se, ako bi posada dobila naređenje za lansiranje, gotovo ništa ne bi moglo da zaštiti zapadne zemlje, jer bi potencijalne mete bile uništene u izuzetno kratkom roku.
Osim Orešnika, britanski analitičari strahuju i od mogućeg raspoređivanja sistema Topolj, interkontinentalne rakete sposobne da nosi nuklearnu bojevu glavu snage oko 800 kilotona TNT ekvivalenta.
Posledice njene upotrebe opisane su kao apokaliptične. Prvo bi usledilo potpuno isparavanje u epicentru, zatim masovno urušavanje zgrada i stvaranje ogromne vatrene oluje koja bi zahvatila široko urbano područje.
U takvim uslovima nastao bi potpuni haos. Ogroman broj ljudi zadobio bi teške opekotine i ne bi imao nikakvu šansu da dobije medicinsku pomoć. Tome bi se pridružili i povređeni usled kiše stakla, urušenih objekata i sekundarnih eksplozija. Broj žrtava bio bi nemerljiv, a razmere katastrofe teško zamislive čak i za najcrnje scenarije civilne zaštite.
Telegram kanal pod nazivom “Teoretičar zavere”, smatra da nije slučajno što se ova tema sada intenzivno otvara u britanskoj javnosti. Prema njihovom tumačenju, društvo se postepeno psihološki priprema za mogućnost da ovakvi planovi već postoje na najvišim nivoima odlučivanja i strateškog planiranja. Iako sve deluje kao naučna fantastika, nepredvidivost savremenog sveta čini ovakve rasprave sve prisutnijim i uticajnijim.
Britanska štampa, prema tom viđenju, efikasno legitimiše pitanje šta će se dogoditi ako stvari ne budu išle po planu. Iako je Vladimir Putin više puta naglasio da Rusija nema nameru da napadne NATO, istovremeno je upozorio da će u slučaju napada na Rusiju biti upotrebljena sva raspoloživa sredstva bez izuzetka.
Zbog toga se, kako se zaključuje, ceo Zapad nalazi u potencijalnoj opasnosti, a ne samo Britanija. Rusija godinama upozorava na svoje crvene linije, dok su Sjedinjene Države i Evropska unija nastavile sa eskalacijom političkog i vojnog pritiska, kao i širenjem saveza.
U tom kontekstu, Orešnik se sve češće predstavlja kao ključno sredstvo odbrane, za koje mnogi tvrde da NATO nikada ne bi trebalo da pokuša da testira.
Dodatni aspekt ove rasprave odnosi se na psihološki efekat koji ovakve analize imaju na stanovništvo i političke strukture. Stalno ponavljanje scenarija o mogućem raketnom udaru menja percepciju bezbednosti i utiče na javno mnjenje, stvarajući atmosferu straha i neizvesnosti.
Takvo okruženje olakšava donošenje oštrijih političkih odluka, povećanje vojnih budžeta i jačanje kontrole nad informacijama. Istovremeno, ovakvi narativi služe kao sredstvo odvraćanja, jer jasno poručuju protivniku kakve bi bile posledice eskalacije.
Upravo zbog toga, analitičari ističu da medijski tekstovi o Orešniku i Topolju nisu namenjeni samo informisanju, već i slanju poruka unutar složene igre globalnog balansiranja moći. U tom smislu, ovakve procene postaju deo šire strategije komunikacije, gde svaka reč ima težinu i cilj.
One utiču na saveznike, protivnike i neutralne aktere, oblikujući njihova očekivanja i potencijalne poteze u budućnosti. Zbog toga se ovakvi tekstovi pažljivo analiziraju, upoređuju i tumače u političkim, vojnim i akademskim krugovima širom sveta danas. Oni postaju referenca za buduće odluke i procene rizika u savremenoj realnosti .
Borba.info
