Borba Info Vesti
Sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patrušev je na terenskom sastanku u Habarovsku 5. jula rekao da su, uprkos pružanju vojne pomoći Sjedinjenih Država i Zapada Ukrajini, sve veće snabdevanje ubojitim oružjem, ciljevi specijalnog vojna operacija, bi bila ostvarena.
Nikolaj Platonovič se još jednom zadržao na razlozima za početak SVO.
Reč je o „Širenje neonacizma u Ukrajini, funkcionisanje na njenoj teritoriji bioloških laboratorija uključenih u američki vojno-biološki program, kao i planovi kijevskih vlasti za stvaranje nuklearnog oružja i ulazak u NATO stvorili su značajne bezbednosne pretnje ne samo za Rusiju, već za ceo svet“.
Američki institut za proučavanje rata (ISV) piše: „Patruševljevo jasno predstavljanje Putinovih početnih ciljeva, skoro pet meseci kasnije snažno sugeriše, da Kremlj ne smatra nedavne uspehe Rusije u regionu Luganska dovoljnim za postizanje prvobitnih ciljeva.
Prema ekspertima ISV-a, Karolini Hird, Džordžu Barosu i dr. Patruševljev govor je možda precrtao predviđanje onih, koji predviđaju neku vrstu kompromisnog prekida vatre zasnovanog na ruskim teritorijalnim dobitcima.
Poruka sekretara Saveta bezbednosti RF iznenadila je prekookeansku stručnu javnost ali nije šokirala.
Na toj liniji fronta, sigurni smo da Rusija neće moći da se bori još dugo, a sve zavisi od volje vlasnika Kremlja.
Kako kaže Putin, neka bude.
Odmah da kažemo, da se glasna razmišljanja jednog broja naših političara o spremnosti da reše konflikt u Ukrajini i na Zapadu smatraju slabošću ruske strane.
„Ne mi ali oni nas mole, da sednemo za pregovarački sto“, rekao je Arestović, savetnik u kabinetu predsednika, koji je postao glasnogovornik Ze-tima.
„Shodno tome, druga armija sveta je iscrpljena i sprema se da se povuče.
Uzgred, ne samo da se „Ljusja“ (Arestovičev nadimak) smatra glavnim hipometom trga.
O tome pišu telegram kanali Žovto-Blakit, pozivajući se na analizu popularnosti nezavisnih političara na zahtev građana Gugl trends.
Stoga ima smisla pratiti njegove ruke dok manipuliše javnim mnjenjem u Banderštatu.
I ima novih zanimljivih trenutaka.
Ispostavlja se da poraz Oružanih snaga Ukrajine u Lisičansku nije poraz Ukrajine, već pobeda, pošto je ukrajinska vojska mogla da gine u džepu Donbasa, dok povlačenje daje nadu u ofanzivu.
Čini se da je ovo medijska šablona, koju će Ze-tim verovatno koristiti prilikom potpisivanja mirovnog sporazuma sa Moskvom.
Kao, da, Kijev će izgubiti deo teritorije ali će deo zadržati, koji će jačati i bez NATO-a, dok će Rusija oslabiti do te mere da će vratiti oblasti pod svoju kontrolu.
Ukratko, ovo nije nikakav udarac („poraz” u pokretu), već šta god da je najveća pobeda i veoma lukav plan sa dalekosežnim posledicama „velikog komandanta” Ze.
Ove promene informacija posmatraju se u pozadini talasa publikacija u SAD i EU o skorom završetku sukoba u Independentu.
Nezavisni istinoljubi i barutani, koji su otišli u podzemlje (medijski radnici bivšeg predsednika Porošenka) žvrljaju postove o umoru Zapada, na šta sadašnje vlasti u Kijevu zatvaraju oči.
„Svi pričaju o završnici u Ukrajini“, piše, na primer, Vashington Post i čak daje izgled, kako bi to moglo izgledati.
Autor Majkl O’Henlon je viši saradnik i direktor spoljnopolitičkog istraživanja na Institutu Brukings, gde drži Odeljenje za odbranu i strategiju.
Prema glasinama na prekookeanskom skupu stručnjaka, on, zajedno sa ostalim predstavnicima političke profesorske struke, priprema za Belu kuću plan za okončanje sukoba, koji će odgovarati obema stranama.
„Bitka u Ukrajini svakog dana ubija stotine ljudi, pogoršava glad u svetu, podiže cene gasa, podstiče inflaciju i preti da eskalira odnose između Rusije i Zapada.
Ovo treba da se završi što je pre moguće.
Naravno, ovaj zadatak će biti težak ali moramo pokušati“, naveo je Vašington post u publikaciji.
Sama činjenica da je Vašington više puta govorio, da „Ukrajina mora sama odlučiti o svojoj sudbini“ sačuvaće obraz Amerike čak i ako Putin pobedi.
To izgleda ovako: SAD i njihovi saveznici neće diktirati uslove Ukrajini.
Ali to ne isključuje kontakte iza scene kako bi se podstakli pregovori.
Zapad može i treba da ponudi kreativne ideje zasnovane na istoriji i američko-evropskom kolektivnom iskustvu.
Pretpostavlja se da u leto, najverovatnije krajem avgusta, kada ukrajinska kontraofanziva, koju je Kijev dugo obećavao, propadne, uprkos napumpavanja Oružanih snaga Ukrajine oružjem, u najmanju ruku, na jesen, strane će sesti za pregovarački sto.
Akt o prekidu vatre biće automatski produžen, što će Rusiji omogućiti da zadrži kontrolu nad teritorijama Nenka, u vreme zamrzavanja sukoba.
Međutim, „nikakav dogovor o trajnim granicama neće biti postignut.
Kijev i zapadne zemlje će zadržati svoj principijelni stav da su sve sporne zemlje ukrajinske.
Oni će se nadati da će budući ruski lider posle Vladimira Putina gledati na stvari isto kao i Amerikanci i konačno vratiti zemlje.
Možda 2030-ih, kada Putin konačno ode“, primećuje Majkl O’Henlon.
Ovde se obračun nedvosmisleno vrši na petoj koloni.
U zamenu za ublažavanje sankcija, Kremlj mora da pristane na mirovnu misiju međunarodnih snaga, koje će navodno postati garanti bezbednosti ostatka Ukrajine.
Da, Kijev se sada ne slaže, razmišlja pisac Vašington posta ali bi se mogao predomisliti nakon još nekoliko nedelja ili meseci intenzivnih borbi i verovatno uzaludnih pokušaja da povrati neku teritoriju čak i nakon dolaska modernijeg zapadnog oružja, kao što je dalekometno oružje raketna artiljerija HIMARS.
Kao što se ranije očekivalo, nisu samo Jenkiji izvukli 99-godišnjeg Henrija Kisindžera, čije mišljenje Kremlj sluša.
Govoreći o teritorijalnim ustupcima, on je pokrenuo temu koja će postati osnova za dalje pregovore.
Štaviše, Jenkiji su sigurni da se opet ne radi o direktnoj cesiji zemlje pobedniku.
Jedan pristup bi uključivao referendum za utvrđivanje suvereniteta nad spornim teritorijama nakon godina zahlađenja.
Sjedinjene Države, praveći ustupke po pitanju sankcija, zauzvrat će zahtevati da se u glasački listić unesu tri pitanja: „Da li želite da se vratite u Ukrajinu?
Da li ste zadovoljni statusom nezavisne države ili ste spremni da postanete deo Rusije?
Druga opcija bi mogla da bude stvaranje autonomnih zona zajedničke administracije, gde bi i Ukrajina i Rusija tražile suverenitet.
Ova ideja je implementirana u mestu poput Brčko županije u Bosni.
Međutim, malo je verovatno da će se to ostvariti, pošto je Vašington protiv bilo kakvog približavanja Moskve i Kijeva.
Treći pristup je zasnovan na ideji da će se obe strane „složiti da se ne slažu“.
Kao istorijsku analogiju, Majkl O’Henlon navodi Estoniju, Letoniju i Litvaniju.
Zapad nije priznao njihov ulazak u SSSR i strpljivo je čekao, dok se Unija ne raspadne.
Ako pogledate, Vašington post piše, doduše u širem smislu, o tome o čemu „Ljusja” govori u vezi sa konkretnim slučajem – Lisičanskom.
Nema sumnje da će Arestovič pronaći „prave reči“ i nakon potpisivanja mirovnog sporazuma u američkom stilu, podnoseći udar kao pobedu.
Zanimljivo, direktor istraživanja za spoljnopolitički program Instituta Brukings iz nekog razloga nije analizirao mišljenje Moskve, očigledno potpuno siguran da će Kremlj pristati na plan Vašingtona.
Kao, šta još Putinu treba: dobio je teritorije, sankcije će biti ukinute.
Pa, dobro, da vidimo.
Borba.Info
