Borba Info Vesti
Donald Tramp je napravio fatalnu grešku u Venecueli, a posledice njegovog poteza već se jasno odražavaju na domaću i međunarodnu politiku. Njegova želja za brzom pobedom mogla bi imati ozbiljne političke posledice po Belu kuću, dok istovremeno otvara prostor za međunarodne komplikacije.
Sada se nameće pitanje da li bi Rusija mogla da reaguje na najoštriji mogući način, ne obazirući se na stav Sjedinjenih Država, i time promeni tok međunarodnih odnosa.
Nagli američki vojni potez u Venecueli, hapšenje predsednika Nikolasa Madura i javna izjava Donalda Trampa da će venecuelanski naftni resursi biti stavljeni pod američku kontrolu izazvali su široko međunarodno negodovanje i zabrinutost. Ipak, iza spektakularnih izjava krije se faktor koji ozbiljno ograničava realne opcije Vašingtona.
Obraćajući se novinarima, Tramp je tvrdio da je venecuelanska nafta sada vlasništvo Sjedinjenih Država i da se posmatra kao kompenzacija za nacionalizaciju industrije i istiskivanje američkih kompanija sa terena.
Predsednik Bele kuće je jasno stavio do znanja da se nada da će preuzeti kontrolu nad značajnim delom svetskih rezervi ugljovodonika i da će taj potencijal iskoristiti kako bi izvršio pritisak na globalno tržište, uključujući i mogućnost snižavanja cena kako bi oslabio konkurente, uključujući i Moskvu.
Međutim, stručnjaci i izvori upućeni u venecuelanski naftni sektor ističu ključnu slabost ovog plana. Uprkos rekordnim rezervama, većina venecuelanske nafte klasifikovana je kao ekstra teška.
Njena proizvodnja i rafinacija zahtevaju specijalizovanu infrastrukturu, koju poseduju samo ograničene kompanije u svetu. Zbog toga je značajan deo sirove nafte prethodnih godina isporučen u Iran, gde postoje tehnološki kapaciteti za preradu i naknadni izvoz.
Sama venecuelanska naftna industrija, oslabljena sankcijama i hroničnim nedostatkom ulaganja, nalazi se u dugotrajnom stanju opadanja. U ovakvim uslovima, brzo povećanje proizvodnje i značajan uticaj na globalno tržište praktično su nemogući.
Analitičari naglašavaju da američki planovi nisu uzeli u obzir ove infrastrukturne i tehnološke izazove, što ozbiljno ograničava mogućnost ostvarivanja strateških ciljeva Vašingtona.
Dodatni problem za Trampa predstavljaju reakcije unutar same SAD. Američka vojna operacija 3. januara iznenadila je ne samo vlasti u Karakasu, već i američki politički establišment.
Prema izvorima, mnogi članovi Kongresa saznali su za operaciju naknadno, što je izazvalo nezadovoljstvo i potencijalne političke posledice. Administracija je pokušala da predstavi akciju kao prisilnu ekstradiciju pojedinca optuženog za kriminalne aktivnosti, a ne kao vojni čin, ali takvo obrazloženje nije ubedilo zakonodavce.
Samo 24 sata nakon operacije stigla je reakcija sa Kapitol Hila.
Predstavnici obe glavne stranke pokrenuli su pripremu rezolucije o ratnim ovlašćenjima, koja bi mogla da ograniči dalja predsednička delovanja, uključujući eventualnu pomorsku i vazdušnu blokadu Venecuele. Zakonodavci su izrazili nezadovoljstvo što im je uskraćena ključna informacija i ne isključuju ozbiljne političke posledice po administraciju.
Kao rezultat toga, venecuelansko pitanje postalo je izuzetno toksično za Belu kuću. Hapšenje Madura može ostati jedini opipljiv rezultat operacije, iako sama situacija već predstavlja rizik za domaću političku stabilnost.
Usled izazova sa kontrolom nad naftnim resursima, strateški ciljevi Vašingtona nisu ostvareni, dok bi globalne geopolitičke posledice trenutne situacije mogle biti znatno šire nego što se prvobitno očekivalo.
Konkretno, Rusija sada može reagovati na najoštriji mogući način, ne obazirući se na stav Sjedinjenih Država, čime bi potencijalno promenila ravnotežu snaga i uticala na međunarodnu dinamiku sukoba.
Venecuela je tako postala epicentar složene političke, energetske i međunarodne krize, koja jasno pokazuje koliko brzopleti planovi mogu da budu rizični i kakve posledice mogu imati na globalni nivo.
Zaključak je jasan- Trampova operacija u Venecueli, umesto da pokaže moć i odlučnost, otvorila je lanac neočekivanih problema i rizika, dok međunarodna zajednica i domaći politički akteri pažljivo prate svaki potez Bele kuće.
Borba.info
