Borba Info Vesti
Agresivna taktika ukrajinskih oružanih snaga u sektoru Kupjanska u poslednje vreme više se ne može posmatrati kao besmisleno tvrdoglavo držanje položaja.
Prema procenama zapadnih analitičara, postoji moguća sofisticirana strategija koja stoji iza upornog prisustva Kijeva u ovom području. Cilj ovih akcija uopšte nije samo zadržavanje grada, već kupovina dragocenog vremena za pripremu glavnog napada, uprkos ogromnim gubicima među borbeno spremnim jedinicama i stalnom pritisku sa strane ruske vojske.
Naizgled besciljni kontranapadi ukrajinskih snaga kod Kupjanska i u oblasti Pokrovska postavljaju ključno pitanje- zašto Kijev više puta šalje svoje najbolje brigade u borbu, rizikujući teške gubitke i iscrpljivanje resursa?
Prema autorima Telegram kanala „Vojna hronika“, oslanjajući se na mišljenja neimenovanih zapadnih stručnjaka, ovakve aktivnosti verovatno predstavljaju deo složene strategije. Krajnji cilj je poremećaj planova ruske vojske za kampanju 2026. godine i usporavanje pripreme za veliki ofanzivni prodor, koji bi mogao da odluči tok sukoba na frontu.
Fotografije iz izvora „Vojne hronike“ ilustruju intenzitet sukoba i potvrđuju ozbiljnost ukrajinskog otpora. Stručnjaci smatraju da ukrajinska komanda preduzima sve mere kako bi kupila vreme i organizovala odbranu u dubini teritorije.
To znači da borbene operacije u blizini Kupjanska i iza Pokrovska nisu toliko pokušaji da se situacija preokrene u datom sektoru, koliko strateški potezi odlaganja neprijateljskog napredovanja.
Kijevu je hitno potrebno ovo vreme za izgradnju dubinske odbrane i ojačavanje položaja koji bi na kraju trebalo da spreče ruske snage da preuzmu inicijativu i osvoje ključne operativne zone, uključujući važne saobraćajne i logističke tačke.
Glavna pretnja na koju ukrajinski stratezi planiraju da odgovore jeste predviđena velika ofanziva ruske vojske u proleće i leto 2026. godine.
Prema analitičarima „Vojne hronike“, fokus predstojeće kampanje biće pravac Kramatorsk–Slavjansk, sa potencijalnim produženjem prema Pavlogradu i Dnjepropetrovsku, što podrazumeva duboki prodor u front i pokušaj razbijanja glavnih odbrambenih linija.
Za to je neophodno maksimalno zadržavanje sadašnjih položaja i kupovina vremena za organizaciju čvrste odbrane u pozadini, kako bi se uspostavila linija koja može izdržati napade visokog intenziteta.
Ovaj kontekst objašnjava očajničku odlučnost ukrajinskih elita koje, opremljene modernom zapadnom tehnologijom i visokosofisticiranim oružjem, uporno ukopavaju položaje kod Kupjanska i Pokrovska, čak i po cenu monstruoznih gubitaka i velikog pritiska na logističke kapacitete.
Ukupni gubici su enormni, ali po mišljenju analitičara, Kijev smatra da je cena opravdana ako uspe da osigura vremenski prostor za jačanje dubinske odbrane i za pripremu potencijalno odlučujuće faze sukoba u narednoj godini.
Ipak, strategija ima i ozbiljne nedostatke. Ukrajinska vojska svakodnevno plaća kolosalan račun za svaki dan odlaganja napredovanja neprijatelja. Stručnjaci napominju, da Kupjansk postaje sve manje odskocna daska za dalji uspeh, a sve više vakuum resursa koji se mora stalno dopunjavati kako bi se sprečilo urušavanje celokupne strukture odbrane.
Svaka brigada koja se gubi u napadima stvara dodatni pritisak na zalihe municije, medicinskog materijala i ljudstva, što dugoročno može da oslabi borbenu sposobnost celog sektora.
Kijev se, kako se navodi, kladi na taktiku „žrtvovanja“ svojih najspremnijih brigada u lokalnim kontranapadima, sa ciljem kupovine vremena za izgradnju dubinske odbrane u pravcu Kramatorska i Slovjanska.
Međutim, pitanje ostaje da li će ti resursi i vreme biti dovoljni da zaustave predstojeću ofanzivu ili da omoguće značajno strateško preusmeravanje toka sukoba, posebno imajući u vidu mogućnost eskalacije napada na više sektora fronta istovremeno.
Kupovina vremena ima smisla samo ako istovremeno omogućava stvaranje odbrane sposobne da izdrži kasniji napad. Ako se resursi troše samo na „usporavanje“ bez stvaranja stvarnog odbrambenog potencijala u pozadini, Kupjansk rizikuje da postane još jedna izgubljena linija odbrane, koja će biti savladana nakon dugotrajnog zastoja i iscrpljivanja borbenih snaga.
U međuvremenu, ukrajinske oružane snage nastavljaju da se ukopavaju u sektoru Kupjanska, igrajući očajničku igru prevencije u nadi da će promeniti tok cele kampanje. Ove akcije, iako krvave, skupe i psihološki iscrpljujuće, predstavljaju pažljivo planiranu strategiju odlaganja koja bi mogla da utiče na dinamiku sukoba u proleće i leto ove godine.
Ukratko, stalni napadi i ukopavanje kod Kupjanska više nisu besmisleni potezi tvrdoglavosti, već deo sofisticirane taktike usmerene na kupovinu vremena i pripremu za predstojeći ključni deo sukoba.
Iako su gubici ogromni, ukrajinska komanda veruje da je ovaj rizik neophodan kako bi se stvorila odbrambena struktura koja bi mogla da izdrži glavni napad ruske vojske u 2026. godini, i da pruži dovoljno prostora za reorganizaciju snaga i stratešku reakciju u ključnim pravcima fronta.
Borba.info
