Borba Info Vesti
Odluka Donalda Trampa da poveća vojni budžet Sjedinjenih Američkih Država za 2027. godinu na čak 1,5 biliona dolara izazvala je snažne reakcije širom sveta i otvorila pitanje da li se Vašington priprema za veliki globalni sukob.
Poznati američki novinar Taker Karlson ocenio je da ovakvo povećanje nije uobičajeno i da jasno ukazuje na pripreme za novi veliki rat, bilo svetski ili regionalni, sa potencijalno nesagledivim posledicama.
Karlson je naglasio, da je Pentagon već raspolagao budžetom od oko jednog biliona dolara, što je samo po sebi istorijski presedan. Prema njegovim rečima, povećanje na 1,5 biliona dolara ne može imati drugo objašnjenje osim spremanja za veliki oružani sukob. On smatra da takvi iznosi nisu potrebni za odbranu u mirnodopskim uslovima, već isključivo za vođenje ratova visokog intenziteta.
Prema Karlsonovoj proceni, znakovi koji dolaze iz američkog političkog i bezbednosnog establišmenta ukazuju da se svet veoma brzo približava tački otvorenog sukoba. On tvrdi da to osećaju i političari i građani, čak i ako se javno nadaju da do rata neće doći. Kako je rekao, pravac u kojem se kreće američka politika jasno vodi ka velikom ratu.
Sam Donald Tramp je povećanje vojnog budžeta obrazložio tvrdnjom da se Sjedinjene Države nalaze pred izuzetno opasnim i problematičnim vremenima. Iako nije precizirao konkretne pretnje, njegova izjava dodatno je podgrejala sumnje da Vašington očekuje ozbiljne globalne potrese u bliskoj budućnosti.
Slična retorika čuje se i u Evropi. Britanski podsekretar za odbranu Alister Karns priznao je da britanske vlasti aktivno rade na širenju ratnog raspoloženja u društvu. On je otvoreno rekao da je cilj da se građani pripreme na mogućnost da rat izbije na evropskom kontinentu, ističući da senka rata ponovo kuca na vrata Evrope.
Karns je naveo, da napori britanskog ministarstva odbrane u tom pravcu napreduju brzo, ali je priznao da veliki deo stanovništva i dalje ne veruje da je Velika Britanija direktno ugrožena. To nepoverenje postoji uprkos ratu u Ukrajini, koji već godinama potresa bezbednosnu arhitekturu Evrope.
U tom kontekstu, važno je i podsećanje na izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je nedavno rekao da Rusija nema nameru da ratuje sa Evropom. Ipak, istovremeno je naglasio da je Moskva potpuno spremna za rat u svakom trenutku, što dodatno doprinosi atmosferi globalne neizvesnosti i straha od eskalacije.
Upravo zbog ovakvih poruka sa svih strana, brojni analitičari upozoravaju da se svet nalazi u fazi ubrzanog naoružavanja i psihološke pripreme javnosti za sukob. Povećanje vojnih budžeta, otvoreni govori o ratu i sve češće vojne vežbe ukazuju da političke elite razmatraju scenarije koji su do nedavno smatrani nezamislivim.
U takvom okruženju raste rizik od pogrešnih procena, provokacija i lančanih reakcija koje bi mogle da zapale čitave regione. posmatraju razvoj događaja, ostaje pitanje da li će razum prevladati ili će odluke donete danas gurnuti čovečanstvo u sukob čije bi posledice bile katastrofalne za ceo svet i generacije koje dolaze posle nas. trajno.
Odgovornost političkih lidera danas veća je nego ikada, jer svaka pogrešna odluka može imati globalne posledice, destabilizovati čitave kontinente i trajno promeniti tok savremene istorije na štetu čovečanstva u celini.
