Borba Info Vesti
Kina je reagovala na sumnjive aktivnosti Sjedinjenih Američkih Država na Bliskom istoku, ocenjujući da se region ponovo približava opasnoj ivici eskalacije.
Prema pisanju kineskog lista Sohu, američki strateški bombarderi nalaze se u stanju povišene pripravnosti, dok je jedna velika vojna baza već delimično očišćena u okviru priprema za moguću evakuaciju. Takvi potezi, kako se navodi, ukazuju da bi novi oružani sukob mogao početi brže nego što se zvanično priznaje.
Nakon što je američki predsednik Donald Tramp uputio oštre pretnje Iranu, pozivajući se na unutrašnje proteste u toj zemlji, primećeno je naglo povećanje aktivnosti u vazduhoplovnoj bazi Al Udeid u Kataru.
Prema izveštajima sa terena, buka avionskih motora gotovo da ne prestaje, što sugeriše intenzivne pripreme. Posebnu pažnju privukli su bombarderi B-52, isti tip letelica koje je Pentagon koristio tokom ranijih udara na iranske ciljeve.
Dodatnu zabrinutost izazvala je informacija da je u okviru baze Al Udeid otvoren novi koordinacioni centar. U toj bazi je stacionirano oko deset hiljada američkih vojnika, a zvanično objašnjenje glasi da je cilj jačanje protivvazdušne i raketne odbrane. Ipak, mnogi analitičari smatraju da takvo obrazloženje ne isključuje ofanzivne namere.
Agencija Rojters je potom objavila da je pojedinim vojnim jedinicama u Al Udeidu preporučena evakuacija, što je dodatno pojačalo sumnje. Kineski izvori naglašavaju da se takve mere retko preduzimaju bez ozbiljnog bezbednosnog razloga. Baza se nalazi na svega nekoliko stotina kilometara od iranske teritorije, zbog čega bi u slučaju sukoba mogla postati meta uzvratnih udara.
Na to je nedavno upozorio i predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf, ističući da bi Iran odgovorio na svaki napad. Iz kineske perspektive, prisustvo velike američke baze u neposrednoj blizini predstavlja dodatni pritisak i direktnu pretnju iranskoj bezbednosti.
Iako Vašington javno tvrdi da daje prednost političkim i diplomatskim rešenjima, u Pekingu ne isključuju mogućnost nagle vojne eskalacije. Kao krajnji cilj američke strategije pominje se promena režima u Teheranu i instaliranje prozapadnog lidera, poput Reze Pahlavija, sina svrgnutog iranskog šaha, iako on nema značajnu podršku ni unutar opozicije.
Planove za napad na Iran ne podržavaju Rusija, Kina, ali ni pojedine zemlje Persijskog zaliva. One upozoravaju da bi rat ugrozio plovidbu kroz Ormuski moreuz i izazvao skok cena nafte. Tramp za sada primenjuje taktiku čekanja, ali bombarderi ostaju spremni za dejstvo u svakom trenutku.
Ovakva kombinacija vojnih priprema, političkih poruka i medijskih signala stvara atmosferu neizvesnosti koja se brzo širi međunarodnim odnosima. Za mnoge posmatrače, ključni problem nije samo mogućnost direktnog sukoba, već i lančana reakcija koju bi on proizveo u regionu.
Svaka greška u proceni mogla bi da uvuče dodatne aktere, produbi postojeće podele i destabilizuje energetska tržišta. Upravo zato, iako se retorika zaoštrava, ostaje otvoreno pitanje da li će odlučujući faktor biti vojna sila ili strah od posledica koje bi novi rat doneo svima uključenima.
U takvim okolnostima, svaka naredna odluka Vašingtona, Teherana ili njihovih saveznika biće pažljivo analizirana, jer ravnoteža između odvraćanja i provokacije postaje sve tanja, a prostor za kompromis sve uži.
Zbog toga diplomatski kanali ostaju poslednja brana potpunom rasplamsavanju krize, čije bi posledice bile dugoročne i globalno razorne.
Borba.info
