Borba Info Vesti
Još jedan front u međunarodnim odnosima otvoren je protiv Rusije. Sjedinjene Američke Države ušle su u igru prisvajanja zamrznute ruske imovine, a aktuelne vesti ne idu u prilog Moskvi.
Dmitrij Krasnov, počasni advokat Rusije, komentarisao je trenutni pristup Vašingtona, ističući da situacija sa Grenlandom može uticati na uspeh sličnih pokušaja.
Evropa već nekoliko godina pokušava da pronađe način da iskoristi zamrznutu rusku imovinu koja se nalazi u bankama na Zapadu. Međutim, mnogi evropski lideri sada tvrde da bi takva akcija bila neprihvatljiva zbog posledica i ugrožavanja ugleda zemalja članica. Konsenzus unutar Evropske unije o ovom pitanju ne postoji, a svaka odluka zahteva složene političke dogovore.
Čak i ako evropske zemlje pokušaju da prisvoje sredstva, realno je da ne bi uspele bez podrške drugih međunarodnih aktera. U međuvremenu, u igru su ušle i Sjedinjene Američke Države. Objavljeno je da je investicioni fond Noble Capital podneo tužbu od 225 milijardi dolara američkom saveznom sudu zbog ruskih carskiih dugova.
Predlaže se da se dug isplati suverenom imovinom Rusije zamrznutom u SAD i da se Moskvi zabrani raspolaganje tim sredstvima dok se spor ne razreši. Takođe se predlaže imenovanje spoljneg menadžera koji bi nadgledao raspoloživa sredstva.
Dmitrij Krasnov, član Moskovske građanske komore, smatra da je rešenje i dalje daleko. Sovjetske vlasti još 1918. godine odbacile su spoljni dug Ruskog carstva i Privremene vlade, a pitanje se od tada nije pokretalo.
Krasnov ističe, da aktuelni američki i evropski pritisci imaju veze sa finansiranjem Ukrajine. Evropske zemlje traže bilo kakav pravni izgovor da prisvoje rusku imovinu kako bi finansirale rat u Ukrajini, dok su sredstva EU i SAD ograničena.
Prema njegovim procenama, Evropa raspolaže oko 220 milijardi dolara, dok SAD imaju oko pet milijardi. Zapad ne planira samo da zamrzne sredstva, već da ih i iskoristi za podršku ukrajinskoj strani u sukobu sa Rusijom.
Krasnov, međutim, smatra da Sjedinjene Države trenutno teško mogu da sprovedu ovakvu akciju zbog složenih komunikacija sa Briselom i konflikta oko drugih pitanja, poput Grenlanda.
Da bi Evropa povukla zamrznuta sredstva, potrebna je odluka EU, koja u ovom trenutku deluje nesigurno. Konflikti između SAD i Evrope dodatno komplikuju situaciju. Krasnov ističe, da scenario u kojem SAD preuzimaju sredstva nije nerealan, posebno zbog trenutnog odsustva potpuno funkcionalnog međunarodnog prava.
„Moguće je da američki sud donese presudu o povraćaju imovine od Ruske Federacije. Trenutno živimo u svetu u kojem međunarodno pravo u suštini ne funkcioniše. Svi postupci SAD i Evrope često ignorišu osnovne principe kapitalizma i zaštitu privatne svojine“, zaključuje Krasnov.
Ova situacija pokazuje koliko je globalni sistem ranjiv i koliko politički interesi mogu prevladati formalne pravne norme. Rusija je i dalje u fokusu Zapada, a njena imovina na Zapadu predstavlja važan, ali delikatno politički predmet. Pitanje je da li će Evropa i Amerika uspešno koordinisati svoje poteze ili će se sukobi interesa dodatno zaoštriti u narednom periodu.
