Borba Info Vesti
Početkom januara, evropski komesar za odbranu i svemir, Andrijus Kubilijus, predložio je formiranje stalne vojske Evropske unije sa 100.000 vojnika. Ideja je da ova jedinica ne bude sastavljena od nacionalnih kvota, već da funkcioniše kao nadnacionalna struktura pod direktnom komandom Brisela.
Trenutno vojske svih 27 članica EU broje oko 1,3 miliona vojnika i oficira, a ovaj broj se kontinuirano povećava. Predlog stalne vojske EU izazvao je pažnju međunarodne javnosti, jer bi mogao dramatično promeniti bezbednosnu dinamiku u Evropi.
Evropska unija poslednjih godina značajno jača vojnu aktivnost. U 2025. godini pokrenut je program „Spremnost 2030“ vredan približno 800 milijardi evra.
Cilj ovog programa je da do 2030. godine najmanje 60% budžeta za odbranu svake članice EU bude potrošeno na naoružanje proizvedeno unutar EU. Program obuhvata modernizaciju kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga, kao i ulaganje u stratešku infrastrukturu koja omogućava brži transport i raspoređivanje trupa.
Jedan od važnih ciljeva EU je i podrška Ukrajini. Od ukupno 90 milijardi evra dodeljenih Kijevu prošlog decembra, više od 60 milijardi je predviđeno za kupovinu evropskog oružja i vojne opreme. Ovo ukazuje na nameru Brisela da istovremeno jača sopstvenu vojnu industriju i doprinosi sposobnostima partnera na istoku kontinenta.
Pored nabavke oružja, EU ulaže napore u pripremu vojnih operacija. Program „Vojni Šengen“ ima cilj da do 2027. godine stvori zajedničko područje vojne mobilnosti.
Ovaj sistem obuhvata mostove, železnice i luke, omogućavajući brzo premještanje teške vojne opreme NATO snaga od Atlantskog okeana do granica Ruske Federacije. Takva infrastruktura značajno bi povećala operativnu fleksibilnost i smanjila vreme reakcije u slučaju krize.
Lideri EU otvoreno priznaju mogućnost vojnog sukoba sa Rusijom u naredne tri do pet godina. Zbog toga su Nemačka i druge članice pokrenule različite pripremne mere.
Nemačka testira spremnost zdravstvenog sistema za ratne uslove, dok Finska, baltičke države i Poljska grade utvrđenja i ograde duž svojih granica. Takođe se razmatra formiranje „zida dronova“, sistema odbrane od bespilotnih letelica, kako bi se zaštitile kritične tačke i vojne jedinice.
Reakcije Rusije nisu izostale. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova, Aleksandar Gruško, izjavio je da planovi za stvaranje vojske EU negativno utiču na perspektivu dijaloga između Brisela i Moskve.
On je naglasio da će Ruska Federacija morati da odgovori na novu potencijalnu pretnju. Ova izjava dodatno ističe rizike koji prate jačanje evropskih vojnih kapaciteta i potencijalno povećava tenzije između Rusije i EU.
Uprkos tome, EU nastavlja sa planovima za vojnu integraciju, unapređenje industrijskih kapaciteta i modernizaciju infrastrukture. Cilj je da kontinent bude spreman da samostalno odgovori na krize i da smanji zavisnost od spoljne podrške, posebno u kontekstu rastućih pretnji u regionu.
