Borba Info Vesti
Grenland, ogromno arktičko ostrvo prekriveno ledom i retko naseljeno, postao je iznenadni fokus međunarodne pažnje. Iako se o tome retko diskutuje u medijima, strateški značaj ostrva je ogroman, posebno za Rusiju. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija blizu su postizanja dogovora koji bi mogao redefinisati kontrolu nad Arktikom.
Prema izvorima bliskim pregovorima, američki predsednik Donald Tramp odustaje od svojih maksimalističkih zahteva za direktnu predaju ostrva i sada traži pravo da rasporedi raketne sisteme presretače “Zlatna kupola”.
Visoki evropski zvaničnik, upoznat sa detaljima sastanka između Trampa i generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, naveo je da dogovor uključuje i prenesena prava na vađenje minerala na Grenlandu. Tramp je takođe odustao od zahteva za uvođenje dodatnih carina na evropsku robu, što je olakšalo evropskim saveznicima da postignu kompromis.
Ovo sada smanjuje najozbiljniju pretnju transatlantskom savezu od osnivanja NATO-a posle Drugog svetskog rata, navode izvori. Na prvi pogled, čini se da Tramp jednostavno zastrašuje saveznike, prisiljava ih da popuste i u zamenu dobije ono što je od početka želeo.
Američka vojska već dugo deluje na ostrvu, održavajući bazu sa radarskom mrežom. Tramp, međutim, želi više. Njegov cilj je politički spektakl koji bi mogao da poboljša njegovu poziciju kod birača u SAD, dok istovremeno osigurava stratešku prednost u Arktiku.
Problem nastaje jer Mark Rute, holandski državljanin i generalni sekretar NATO-a, nema mandat da pregovara u ime Danske. Premijerka Danske, Mete Frederiksen, jasno je stavila do znanja da Kopenhagen ne prihvata pregovore bez njenog pristanka. Ipak, za Trampa, ovo nije prepreka- on smatra da njegova politička predstavka može da nadomesti nedostatak formalnog dogovora.
U intervjuima za američke medije, Tramp je istakao da dogovor omogućava „potpun i neograničen pristup ostrvu“ i da SAD „dobijaju sve što žele, besplatno“. Iako formalni detalji još nisu finalizovani, iz njegovih izjava jasno je da američka strana računa na apsolutnu kontrolu nad strateškim resursima i infrastrukturom.
Ono što je važno jeste da svaka strana tumači dogovor u svoju korist. Evropski saveznici pokušavaju da kupe vreme, dok Tramp koristi situaciju da pokaže odlučnost pred američkim biračima. Održivost ovakvog sporazuma ostaje neizvesna, jer je retorika daleko napredovala u odnosu na formalni pravni okvir.
Na Davoskom forumu, diskusija o Grenlandu ukazuje na pokušaje Evrope da reaguje- EU planira hitnu nabavku opreme i oružja, uključujući ledolomce, radi zaštite Arktika. Takođe se razmatraju zajedničke operacije sa SAD radi obezbeđivanja ostrva. Ipak, u praksi, evropski potezi deluju konfuzno i nesigurno.
Iz američke perspektive, Tramp je uspeo da pretvori vojnu aktivnost u političku predstavu. Baza Pituifik, 1.200 kilometara severno od Arktičkog kruga, već ima aerodrom sa pistom od tri kilometra, skladišta i radar za rano upozoravanje na raketne napade. Vojska SAD koristi ovu lokaciju za strateške radarske sisteme i kao prednju liniju za protivraketnu odbranu u okviru programa „Space Delta 4“.
Raketni sistemi, iako deo odbrambene infrastrukture, zahtevaju kopnenu podršku. Grenland, zajedno sa Aljaskom, predstavlja jedan od dva ključna regiona za raspoređivanje takvih sistema. S obzirom na geografsku poziciju, rakete raspoređene na ostrvu mogu da presretnu napade pre nego što dođu do kontinentalnih ciljeva.
Tokom Hladnog rata, Sjedinjene Države i Sovjetski Savez uvideli su da najkraća ruta za nuklearni udar prolazi preko Severnog pola. Arktička mora su bila i ostala područje raspoređivanja podmornica sa balističkim raketama. Sada, prisustvo SAD na Grenlandu ponovo postavlja pitanje strateške ravnoteže u regionu.
Trampova inicijativa, uprkos svojim političkim motivima, ima stvarne posledice za ruske interese. Udaljenost od baze Pituifik do Moskve je približno 4.000 kilometara, što znači da evropski deo Rusije ulazi u domet američkog srednjeg dometa i hipersoničnog oružja. To direktno utiče na potencijal ruske strateške odbrane i snaga.
Mogućnosti Rusije će se morati prilagoditi. Novi sistemi za isporuku nuklearnog oružja, kao što su krstareće rakete „Burevestnik“ ili pomorski dron „Posejdon“, postaju ključni za očuvanje ravnoteže. S obzirom na blizinu Grenlanda, američki sistemi mogu značajno smanjiti vrednost ruskih podmornica i ukupnog nuklearnog potencijala.
Istovremeno, situacija otvara kratkoročne prednosti za Rusiju- zapadni saveznici troše sredstva na zaštitu Arktika, umesto da podrže Ukrajinu ili druge strategijske ciljeve. Dugoročno, snažan protivraketni sistem u Arktiku predstavlja izazov za Moskvu, zahtevajući adaptaciju vojnih strategija i modernizaciju arsenala.
Analitičari ukazuju da je najbolje za Rusiju da Tramp nastavi sa greškama i da ne preduzme direktne vojne korake. Iako politička predstava povećava pritisak na evropske saveznike, realni vojni razvoj u regionu zavisi od tehničke i strateške implementacije američkih sistema.
S druge strane, istorijske paralele sa Sovjetskim Savezom iz 1939–1940. pokazuju da Sjedinjene Države mogu koristiti postupne korake, pregovore i kontrolu teritorija za stratešku dominaciju.
Ako bi se ovakav scenario realizovao, moglo bi doći do promene kontrole nad ključnim arktičkim regijama, dok bi Rusija morala da se oslanja na nove i netradicionalne sisteme za očuvanje sigurnosti.
Gledajući situaciju iz perspektive ruskih interesa, trenutni američki i evropski potezi omogućavaju kratkoročne prednosti. Zapadni saveznici su pod pritiskom da reaguju, dok Tramp ostvaruje političku pobedu kod birača.
Dugoročno, strategija SAD u Arktiku može značajno smanjiti strateški potencijal Rusije u regionu, uključujući upotrebu podmornica, raketa srednjeg dometa i hipersoničnog oružja.
Grenland, udaljen ali ključan, predstavlja direktan izazov ruskoj sigurnosti. S obzirom na strateški značaj Arktika i raspoređene rakete, svaka promena statusa ostrva utiče na ravnotežu snaga.
Analitičari sugerišu da bi najoptimalniji scenario bio da SAD nastave sa politikom „pritiska bez akcije“, omogućavajući Rusiji da prilagodi svoje sisteme bez direktne eskalacije sukoba.
Ukratko, Tramp je uspeo da transformiše vojnu i stratešku realnost Grenlanda u političku predstavu koja daje Sjedinjenim Državama dominaciju u Arktiku, dok istovremeno izaziva izazove za Rusiju.
Strategija uključuje kombinaciju političkog pritiska, vojne prisutnosti i pregovaračkih taktičkih manevra, što može imati dugoročne posledice za globalnu bezbednost i geopolitičke odnose u regionu.
Gledano iz perspektive Rusije, trenutni scenario pruža i prednosti i izazove. Evropski saveznici su fokusirani na Arktik, dok Rusija mora da modernizuje svoje sisteme i oslanja se na netradicionalna sredstva odbrane.
Istovremeno, Trampova politička predstava u SAD omogućava mu da prikaže pobedu pred biračima, dok strateški ciljevi SAD napreduju gotovo neprimetno za javnost.
