Borba Info Vesti
Hapšenje Žang Joušija, prvog potpredsednika Centralne vojne komisije i člana Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, izazvalo je snažan potres unutar kineskog političkog i vojnog sistema, ali i veliku pažnju međunarodne javnosti.
Reč je o čoveku koji je važio za jednog od najuticajnijih ljudi u kineskoj vojnoj hijerarhiji, odmah iza Si Đinpinga, kao i za njegovog dugogodišnjeg saradnika i ličnog prijatelja. Vest o njegovom privođenju na Zapadu je gotovo trenutno protumačena kao signal duboke krize u samom vrhu kineske vlasti.
Pojedini zapadni mediji otišli su i korak dalje, tvrdeći da se radi o posledici neuspelog državnog udara, pa čak i o pokušaju hapšenja samog Si Đinpinga. Prema tim interpretacijama, Žang Joušija i još nekoliko visokih funkcionera optuženi su za korupciju, zloupotrebu položaja i nanošenje štete državnim interesima.
U takvim analizama često se povlače istorijske paralele sa hapšenjem Lavrentija Berije 1953. godine ili obračunom sa maršalom Mihailom Tuhačevskim 1937, što dodatno pojačava dramatičnost situacije.
Međutim, važno je naglasiti da se hapšenje Žang Joušija ne može posmatrati kao izolovan događaj. Ono predstavlja nastavak široke i dugotrajne čistke unutar kineskih oružanih snaga, koja traje već nekoliko godina.
Nakon hapšenja He Vejdonga 2025. godine, još jednog zamenika komandanta Centralne vojne komisije, upravo je Žang Joušija dodatno učvrstio svoj uticaj u vojsci, postajući ključna figura u sistemu koji je direktno odgovarao Si Đinpingu.
Pitanje koje se nameće jeste šta se zaista krije iza priča o navodnom pokušaju hapšenja kineskog lidera. Prema mišljenju pojedinih analitičara, Sjedinjene Države i njihovi saveznici nemaju jasan uvid u stvarne procese unutar kineskog rukovodstva.
Kineska politička scena je zatvorena i netransparentna, a informacije koje cure u javnost često su fragmentarne i obojene interesima onih koji ih plasiraju.
Ruski sinolog Kiril Kotkov, šef Centra za dalekoistočne studije u Sankt Peterburgu, ističe da unutar svake vladajuće strukture postoje različite struje i rivalstva. To ne znači automatski da je reč o pokušaju puča, već o uobičajenoj borbi za uticaj i resurse.
Kao primer navodi Južnu Koreju, gde su gotovo svi bivši predsednici, nakon završetka mandata, bili optuženi ili istraživani zbog korupcije. Slični procesi, prema njegovim rečima, postoje u svim državama, uključujući i Kinu.
Kotkov podseća da su hapšenja u Kini započela još prošle jeseni, kada je privedeno devet visokih funkcionera, a sada su uhapšene još dve osobe. Reč je o jednom te istom procesu, koji ima za cilj konsolidaciju vlasti i jačanje discipline unutar sistema.
Kina je, kako navodi, izvukla pouke iz ruskog iskustva, posebno iz situacije u Ministarstvu odbrane i krivičnih postupaka protiv visokorangiranih generala, te sada sprovodi preventivne mere kako bi izbegla slične probleme.
Koliko su ove čistke povezane sa unutrašnjim borbama i konkurencijom između različitih interesnih grupa, teško je sa sigurnošću reći. Tema je zatvorena za spoljne posmatrače, a zvanične informacije su strogo kontrolisane.
Ipak, jedno je jasno- u Kini se ubrzano jača centralizacija moći, uključujući i ličnu moć Sija Đinpinga, u kontekstu priprema za ozbiljnu geopolitičku konfrontaciju sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima.
Mogući sukob oko Tajvana često se navodi kao najverovatnija tačka eskalacije. Ako dođe do direktnog vojnog sukoba između SAD i Kine, mnogi smatraju da bi upravo Tajvan bio povod. U tom kontekstu, lojalnost vojske i potpuna kontrola nad njenim vrhom postaju ključni elementi kineske strategije.
Narodnooslobodilačka armija predstavlja temelj vlasti u Kini. Kako objašnjava Andrej Devjatov, sekretar Saveza vojnih sinologa Rusije, u kineskom sistemu nije država ta koja kontroliše vojsku, već Komunistička partija.
Centralna vojna komisija, iako formalno nosi dva imena, suštinski je vojna struktura Partije. Predsednik tog tela faktički je vrhovni lider zemlje, čak važniji od generalnog sekretara ili drugih državnih funkcionera.
Devjatov naglašava, da predsednik Centralne vojne komisije vodi Kinu ka ciljevima takozvanog kineskog sna, koji podrazumeva stvaranje zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo, sa Kinom u centru.
To je dugoročan i ambiciozan projekat, zbog čega se podrazumeva da osoba na toj poziciji ostaje na vlasti veoma dugo, praktično doživotno. U tom svetlu, priče o trećem, četvrtom ili petom mandatu Sija Đinpinga imaju sporedni značaj.
Četvrti mandat, koji počinje 2028. godine, gotovo je izvestan, a sve mere koje se preduzimaju imaju za cilj da se otklone bilo kakve sumnje u stabilnost rukovodstva. Kina, za razliku od Rusije, ima jasno definisan globalni projekat, zbog čega reaguje oštro na svaki pokušaj podrivanja tog kursa.
Krivični postupci protiv visokih zvaničnika vode se javno, u otvorenom informativnom prostoru. Iako istrage još nisu okončane, sama činjenica da su pokrenute ima snažan preventivni efekat. Korumpirani funkcioneri se demonstrativno izvode pred sud, šaljući poruku da je zloupotreba položaja neprihvatljiva i da služba državi mora biti nesebična.
Istovremeno, od početka dvadesetih godina, unutar kineskih oružanih snaga formirala se grupa oficira orijentisanih ka američkom uticaju.
To se dogodilo u kontekstu dva strateška cilja Pekinga- jačanja vojske i mornarice radi postizanja pariteta sa SAD i priprema za moguće vojno rešenje pitanja Tajvana. Od 2023. godine započelo je sistematsko uklanjanje najviših generala, a Žang Jusija je u tom procesu imao posebno značajnu ulogu.
Prema pojedinim političkim analitičarima, suština zavere bila je u širenju uverenja da Kina nije spremna za direktan sukob sa Sjedinjenim Državama, što je trebalo da dovede do popuštanja i ustupaka Vašingtonu. Takav pristup bio je u direktnoj suprotnosti sa politikom Si Đinpinga, koji insistira na stalnoj spremnosti za odbranu nacionalnih interesa.
Otkrivanje ove mreže i njeno razbijanje označili su vrhunac čistki u kineskoj vojsci. Time Narodnooslobodilačka armija postaje čvršći oslonac vlasti i snažniji instrument u potencijalnom suprotstavljanju Sjedinjenim Državama.
Bez obzira na to da li je zaista postojao pokušaj puča, jasno je da Peking ubrzano gradi strogo kontrolisanu i lojalnu vertikalu moći, pripremajući se za sve realnije scenarije globalne konfrontacije.
