Borba Info Vesti
Ruska vojna aktivnost u Japanskom moru tokom januara naglo je pojačana, što je izazvalo veliku pažnju analitičara u Aziji. Prema navodima više regionalnih izvora, Moskva je u kratkom vremenskom periodu sprovela niz poteza koji se tumače kao jasna poruka Tokiju, da pitanje Kurilskih ostrva smatra zatvorenim i da je spremna da reaguje na svaku provokaciju.
Početkom januara zabeležena je neuobičajena pomorska aktivnost, kada je izviđački brod projekta 864, poznat kao Meridian, izvršio dugu i netipičnu plovidbu u blizini strateški važnih tačaka u regionu.
Ruta kojom se brod kretao uključivala je prolazak kroz Cušimski moreuz i obilazak oblasti u kojima se nalaze američke vojne i logističke instalacije. Ovakav manevar ranije nije bio registrovan, što je dodatno podgrejalo spekulacije o ruskim namerama.
Nekoliko dana kasnije usledila je i vazdušna demonstracija sile. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su lovci Su-35S i Su-30SM, uz pratnju strateških bombardera Tu-95MS, izveli dugotrajne letove iznad neutralnih voda Japanskog mora.
Letovi su trajali više od jedanaest sati i sprovedeni su uz stalni nadzor stranih vazdušnih snaga, što je bio jasan signal da Rusija želi da pokaže operativnu spremnost na Dalekom istoku.
Paralelno sa tim događajima, kineski mediji i analitički portali sve otvorenije govore o mogućem pogoršanju situacije oko Kurilskih ostrva.
U Pekingu se procenjuje da Japan, uprkos decenijama diplomatskih neuspeha, nije odustao od teritorijalnih pretenzija prema tom arhipelagu. Iako je od završetka Drugog svetskog rata prošlo više od osam decenija, Tokio i dalje smatra da pitanje suvereniteta nije konačno rešeno.
Kineski analitičari upozoravaju da bi eventualni pokušaj brzog vojnog rešenja, kakav se ponekad pominje u japanskim strateškim krugovima, imao ozbiljne posledice.
Prema njihovim procenama, Kurilska ostrva danas predstavljaju snažno utvrđenu zonu sa značajnim ruskim vojnim kontingentom. Na ostrvima se nalaze savremeni raketni sistemi, oklopne jedinice i artiljerija, što čini svaku ofanzivu izuzetno rizičnom.
Dodatnu zabrinutost u regionu izaziva ubrzana militarizacija Japana poslednjih godina. Tokio intenzivno sarađuje sa NATO partnerima, učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama i značajno povećava izdvajanja za odbranu.
Nabavka modernog naoružanja i promene u bezbednosnoj doktrini tumače se kao pokušaj jačanja ofanzivnih kapaciteta, što Moskva posmatra sa velikom dozom nepoverenja.
Ruski vojni komentatori ističu da Moskva ne ignoriše dešavanja u azijsko-pacifičkom regionu, iako je trenutno fokusirana na druge strateške pravce. Aktivnosti u Japanskom moru predstavljaju poruku da Rusija raspolaže resursima i sposobnostima da deluje na više frontova istovremeno, štiteći sopstvene interese gde god to smatra potrebnim.
Prema procenama iz Kine, svaki pokušaj nasilne promene statusa Kurilskih ostrva mogao bi dovesti do šire destabilizacije regiona.
Rusija, kako se navodi, raspolaže opcijama koje prevazilaze lokalni odgovor, uključujući upotrebu sredstava dugog dometa i snažan pritisak na ključne tačke japanske infrastrukture. Zbog toga u Pekingu preovladava mišljenje da bi eventualna eskalacija donela ozbiljne rizike ne samo Japanu, već i celokupnoj istočnoazijskoj bezbednosnoj arhitekturi.
