Borba Info Vesti
Kada se Donald Tramp pre godinu dana vratio u Belu kuću pod parolom „Amerika na prvom mestu”, očekivalo se da će Kina prva osetiti posledice.
Umesto toga, Peking je iskoristio američko okretanje leđa tradicionalnim saveznicima kako bi popunio prazninu.
Iako kanadski premijer Mark Karni tvrdi da Otava nema nameru da sklapa sveobuhvatan sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, nedavni dogovor dve zemlje, koji podrazumeva smanjenje carina u pojedinim sektorima, teško je odvojiti od šire činjenice koju je Karni napuštajući Peking ovog meseca izgovorio naglas: svetski poredak predvođen Vašingtonom je slomljen.
Da li će britanski premijer Kir Starmer nakon današnjeg najavljenog razgovora sa kineskim liderom Si Đinpingom, smeti da poruči nešto slično?
Ako je verovati briselskom „Politico-u” – neće. Ali sama činjenica da je Starmer prvi šef Vlade Ujedinjenog Kraljevstva koji dolazi u Kinu od 2018. jeste značajna. Pre osam godina na isti službeni put uputila se Tereza Mej, koja je tada obećala „zlatno doba” kinesko-britanskih odnosa.
Za Starmera je, međutim, susret sa Sijem rizičan. Stanar Dauning strita 10 suočio se sa kritikama kada su tužioci u septembru prošle godine obustavili postupak protiv dvojice britanskih državljana optuženih za špijunažu u korist Kine, kao i kada je njegova vlada prošle nedelje odobrila izgradnju kineske „megaambasade”, kako je opisuju mediji, u centralnom Londonu.
Prema mišljenju analitičara, iako Starmer pokušava da se zaštiti od sve više nepredvidivog Vašingtona, Peking će biti više nego spreman da mu izađe u susret, ali pod sopstvenim uslovima.
„Ne mislim da Kina pokušava da zabije klin u odnose između Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. Tramp to veoma uspešno radi sam i ne treba mu pomoć. Ali Kina je oportunista i ako se pojave povoljni vetrovi zbog načina na koji se danas gleda na Ameriku, ona će ih iskoristiti”, rekao je Keri Braun, profesor kineskih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu.
Kako je dodao, Peking će verovatno očekivati da Britanci prihvate više kineskih investicija i robe.
Stručnjaci ukazuju na to da je Starmer privredu postavio kao prioritet svoje politike, te stoga teži da britanske kompanije dobiju veći pristup kineskom tržištu, dok su im takođe potrebne pristupačne kineske tehnologije, poput električnih vozila, solarnih panela i vetroturbina.
„Ovo označava ponovno pokretanje kinesko-britanskih odnosa u novim okolnostima. Obe strane se nadaju da će kroz ovu posetu potvrditi pozicioniranje i razvojni put kako bi bilateralni odnosi dosegli novu visinu”, rekao je Vu Sinbo, dekan Instituta za međunarodne studije Univerziteta „Fudan” u Šangaju.
Ipak, Starmer i Karni nisu jedini lideri koji su rizikovali da izazovu Trampov gnev putovanjem u Peking. Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sastali su se sa Sijem u julu u Velikoj dvorani naroda. Francuski predsednik Emanuel Makron dočekan je u Kini prošlog meseca uz crveni tepih i počasnu gardu, dok se očekuje i da će nemački kancelar Fridrih Merc otputovati u Peking sledećeg meseca.
Osim Kine, političari sa Starog kontinenta su u novim okolnostima pogled sve otvorenije usmerili ka istoku. Tako su lideri EU i Indije u utorak objavili trgovinski sporazum, sklopljen posle gotovo dve decenije mukotrpnih pregovora.
„Zaključili smo majku svih trgovinskih sporazuma”, napisala je Fon der Lajenova na društvenim mrežama nakon samita sa indijskim premijerom Narendrom Modijem. Dodala je da je ovaj dogovor stvorio zonu slobodne trgovine od dve milijarde ljudi, od koje će obe strane imati koristi. Očekuje se da će pakt u narednih šest godina udvostručiti ukupnu vrednost robe koju EU izvozi u Indiju.
Većina indijskih carina na mašine, hemikalije i lekove biće ukinuta. Sporazum obuhvata i aranžman o drastičnom smanjenju tarifa na evropske automobile, na svega 10 odsto. S druge stane, Nju Delhi je izborio ustupke u vezi sa carinama na izvoz odeće, kao i obećanje za lakši pristup tržištu rada EU za svoje visokokvalifikovane stručnjake.
Pored svega toga, Tramp je, za sada, direktno napao samo Karnija nazvavši ga „guvernerom” – aludirajući na svoje ranije pretnje da će anektirati Kanadu i pretvoriti je u 51. saveznu državu SAD. Takva retorika uklapa se u oživljavanje Monroove doktrine, prema kojoj Vašington polaže pravo na neupitnu dominaciju u sopstvenom dvorištu, a Evropa je ipak previše daleko.
Politika
