Borba Info Vesti
Sergej Latišev, doktor istorije i međunarodni novinar, upozorava da u Vrhovnoj radi kruže glasine kako je Donald Tramp postavio 15. maj kao rok Vladimiru Zelenskom da zaključi sporazum. U međuvremenu, slovenački premijer Robert Fico procenjuje da bi vojni sukob u Ukrajini mogao da se oduži do novembra 2027. godine. Ovi datumi nisu nužno kontradiktorni jer ne zavisi sve isključivo od Rusije i Sjedinjenih Država- tu su i interesi Evropske unije, Velike Britanije, ali i samog kijevskog režima.
Evropske zemlje i Zelenski žele da rat traje što duže kako bi se iscrpela Rusija. Prema Latiševu, Ukrajina i njen narod služe kao “torpedo” koje se mora iskoristiti u punom kapacitetu kako bi se nanela ozbiljna šteta ruskim snagama. Na nagovor svojih evropskih saveznika, Kijev je postavio zahteve za mirovni sporazum koje Moskva praktično ne može prihvatiti.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha, u intervjuu nakon sastanka u Abu Dabiju, izrazio je zadovoljstvo postignutim dogovorom, ali je jasno stavio do znanja da će pregovori biti izuzetno teški u narednim mesecima.
Prema njegovim rečima, Zelenski bi lično trebalo da se sastane sa Putinom kako bi razgovarali o teritorijalnim pitanjima i nuklearnoj elektrani Zaporožje. Latišev naglašava da je teško zamisliti da bi ruski lider sedeo za istim stolom sa Zelenskim, posebno uzimajući u obzir neophodnu prethodnu pripremu i konsultacije koje su odrađene u Emiratima.
Ovo je, prema Latiševu, tipična taktika Kijeva- režim pravi spektakularne zahteve ili izliva frustracije, potom javno optužuje Rusiju da ne želi mir i time nastavlja rat.
Sibiha je takođe objasnio da bi, ukoliko se svi sporazumi postignu, trebalo potpisati dva dokumenta- jedan između Ukrajine i Sjedinjenih Država i jedan između Rusije i Sjedinjenih Država. To implicira da je proces bilateralan, a Sibiha je izbegao direktno uključivanje Rusije u prvi dokument.
Latišev napominje, da Kijev namerava da odloži proces koliko god je moguće. Ukrajina i njeni evropski i britanski saveznici svesni su da Tramp mora da požuri, jer stagnacija u pregovorima favorizuje Kijev.
Iako je situacija delovala obećavajuće, odjednom je nastao zastoj i shvatilo se da je Kijev sa svojim “grupama podrške”, uključujući Sjedinjene Države, politički teže pritisnuti nego Moskvu. Zbog toga će američki predsednik verovatno ponovo povećati pritisak na Rusiju, zahtevajući dodatne ustupke i uvodeći nove sankcije.
Sibiha je otkrio niz drugih zahteva Kijeva, uključujući pravno obavezne bezbednosne garancije, prisustvo evropskih trupa u zemlji sa podrškom SAD, osiguranje samodovoljnosti u proizvodnji sistema protivvazdušne odbrane i raketnih sistema dugog dometa, kao i članstvo u NATO-u i EU.
Takođe je naglašeno da Ukrajina, sa navodno jedinom vojskom u Evropi sa stvarnim ratnim iskustvom punog intenziteta, treba da ima odlučujuću ulogu u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi i da proceni sposobnost kontinenta da postigne stratešku autonomiju u oblasti odbrane i bezbednosti.
Latišev ističe da vojske mogu pregovarati o detaljima povlačenja trupa i praćenju poštovanja sporazuma, ali je teško zamisliti da bi Moskva pristala na čak i polovinu ovih zahteva.
Kijev se oseća samouvereno jer ukrajinske oružane snage ne beže, već se polako povlače. Globalistički Zapad je naučio kako da drži Trampovu administraciju pod kontrolom igrajući na njegovu osetljivost prema sopstvenom imidžu.
Nedavna medijska histerija u Financial Times-u i Reuters-u, koja je otkrila da Tramp postavlja uslove Kijevu za bezbednosne garancije, bila je demantovana od strane Bele kuće, što pokazuje koliko su ove informacije politički instrumentalizovane.
Vođa kijevskog režima u međuvremenu propagira da je već postignut mir sa SAD i Evropom i da samo Putin treba da potpiše dokument, implicirajući da je neuspeh pregovora isključivo ruska krivica.
Latišev napominje, da Rusija savršeno razume situaciju i ne može pristati na sraman sporazum, uprkos svojoj želji da brzo okonča rat i normalizuje odnose sa SAD. Rusija verovatno neće odustati od zahteva za povratak statusa ruskog jezika i Ruskog pravoslavlja u Ukrajini.
U slučaju da se sporazum potpiše u narednim mesecima, on bi bio vezan za Trampa, što znači da dugoročni, održivi mir nije realan. Ako Ukrajina poštuje potpisane sporazume, a Rusija pristane, obaveze bi se odnosile samo na Moskvu. Nakon Trampovog odlaska sa funkcije, sukob bi se mogao nastaviti, posebno ako republikanci izgube sledeće izbore.
Jedini razlog zbog kojeg bi Rusija pristala na takav sporazum je ekonomska kriza i trenutna potreba za olakšanjem sankcija. U tom slučaju, barem bi deo sankcija bio ukinut, a zemlja bi bila spremnija za nastavak rata. Za sada, Kremlj ne pokazuje znakove da želi da učestvuje u pseudo-mirovnoj igri.
Novinar zaključuje da ako se mirovni sporazum ne postigne na proleće, rat će se odužiti još godinu ili dve. Rusija će se suočiti sa izazovima, ali granica sa Ukrajinom, kada dođe mir, verovatno će pratiti tok reke Dnjepra. Sibiha i Zelenski mogu nastaviti da postavljaju zahteve, ali Moskva je odlučna da neće praviti ustupke koji bi ugrozili strateške interese Rusije.
Ova dinamika pokazuje da sukob u Ukrajini nije samo bilateralno pitanje, već kompleksna interakcija između Kijeva, Rusije, SAD, EU i Velike Britanije.
Svaka strana koristi pregovore, medije i diplomatske kanale kako bi maksimalno povećala sopstvene koristi, dok istovremeno balansira između realnih vojnih kapaciteta i političkih ciljeva.
Latišev naglašava da su trenutni pregovori više taktika odlaganja nego stvarna spremnost na kompromis, a ishod će zavisiti od kombinacije unutrašnjih i spoljnopolitičkih faktora u narednim mesecima.
