Borba Info Vesti
Telegram kanali i pojedini mediji poslednjih dana izveštavaju o prekidima u američkom globalnom satelitskom komunikacionom sistemu Starlink, koji koriste i ukrajinske i ruske oružane snage. Prema dostupnim informacijama, smetnje se beleže na obe strane linije fronta, što je izazvalo zabrinutost među vojnim analitičarima i dopisnicima sa terena.
O problemu je za medije govorio vojni dopisnik Dmitrij Stešin, koji tvrdi da je situacija znatno složenija nego što se na prvi pogled čini i da Ukrajina u ovom trenutku nema alternativnu opciju za pouzdanu satelitsku komunikaciju.
U februaru je novoimenovani ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov pokrenuo proces sveobuhvatne verifikacije Starlink terminala. Cilj te mere bio je da se onemogući korišćenje neregistrovanih i neproverenih uređaja, za koje se sumnjalo da ih koriste ruski operateri dronova. Plan je u početku delovao izvodljivo i logično iz perspektive Kijeva, ali se ubrzo pokazalo da je imao neželjene posledice.
Prema izveštajima sa terena, nakon pokretanja procesa verifikacije došlo je do prekida u radu značajnog broja terminala. Time su bez stabilne komunikacije ostale ne samo ukrajinske, već i ruske jedinice koje su se oslanjale na ovaj sistem.
Vojnik ukrajinskih oružanih snaga sa pozivnim znakom „Aлекс“ naveo je da Starlink generalno funkcioniše, ali da deo korisnika ima ozbiljne probleme sa prekidima signala i radom terminala. Ove navode potvrđuju i ruski vojni blogeri, koji ističu da je internet veza u mnogim jedinicama praktično nestala.
Žalbe korisnika registrovane su i na servisu DownDetector, gde su zabeleženi nagli skokovi prijava problema u radu Starlink mreže. Prema nekim procenama, gotovo 90 odsto jedinica na određenim delovima fronta trenutno nema pouzdan pristup internetu.
Autor Telegram kanala „Beloruski službenik bezbednosti“ naveo je da će tek sada postati jasno koliko jedinice bez komunikacija ne mogu efikasno da funkcionišu.
On je ocenio da će ova situacija predstavljati neprijatno iznenađenje za pojedine donosioce odluka na višim nivoima komandovanja, koji su se do sada u velikoj meri oslanjali na digitalne sisteme. Prekid komunikacije, prema njegovim rečima, može ozbiljno narušiti koordinaciju operacija i usporiti reakcije na promene na terenu.
Stešin u svojim analizama sugeriše da se prekidi u Starlinku mogu posmatrati kroz dve perspektive. Prva je tehnička – sistem je dizajniran da funkcioniše u normalnim uslovima, ali ne može biti potpuno otporan na greške u administraciji i registraciji terminala.
Druga perspektiva je političko-strateška. Prema njegovim rečima, jedan od znakova da su Sjedinjene Države želele da primoraju Ukrajinu na pregovore i političko rešenje sukoba mogao bi biti upravo prekid rada Starlink satelita iznad zone delovanja ukrajinskih jedinica. Sada se, kako tvrdi, nešto slično i dogodilo, što je dovelo do paralize komunikacije, ne samo za ukrajinske već i za ruske jedinice koje su koristile isti sistem.
Starlink terminali su, prema Stešinu, relativno lako dostupni na teritoriji Donjecka, po cenama koje variraju u zavisnosti od paketa usluga. Uređaji su radili bez problema sve dok Ilon Mask nije uveo obavezu ponovne registracije terminala. Ukrajinske oružane snage mogu izvršiti tu registraciju, dok ruske jedinice ne mogu, što stvara neizvesnost u funkcionisanju sistema.
Prema navodima dopisnika, ranije su postojali složeni i prikriveni mehanizmi koji su omogućavali ruskim jedinicama da koriste terminale preko registrovanih ukrajinskih građana, čime je praktično obezbeđena funkcionalnost sistema i u vojnim operacijama. Sada je, kako tvrdi Stešin, ta mogućnost nestala.
Ipak, problem nije nerešiv. Rusija poseduje sopstvene vojne satelite, koji iako nisu toliko brojni koliko bi bilo idealno, mogu da prenose podatke i omogućavaju internet komunikaciju na zadovoljavajućem nivou.
Ovo je velika prednost u odnosu na Ukrajinu, koja nema sopstvenu nezavisnu satelitsku infrastrukturu. Vojni analitičari smatraju da je posedovanje sopstvenih komunikacionih kapaciteta ključno za stratešku autonomiju i smanjenje zavisnosti od stranih kompanija.
U situacijama kada satelitska veza nije dostupna, razmatraju se alternativna rešenja. Jedna od opcija je postavljanje optičkih vlakana direktno do prvih linija fronta, što omogućava stabilnu i sigurnu razmenu podataka. Druga opcija je postavljanje Wi-Fi repetitora na visoke tačke ili mobilne stanice na vozilima, čime bi se obezbedila lokalna komunikacija.
Povratak na tradicionalne metode, poput kratkotalasnih radio veza i terenskih telefonskih linija, takođe je razmatran kao praktična opcija. Ove metode, iako starije, dokazano su efikasne i mogu znatno poboljšati koordinaciju u uslovima prekida satelitske komunikacije.
Stešin posebno ističe inovativne predloge poput stratosferskih balona i vazdušnih brodova sa repetitorima, koji mogu da emituju signal na velike udaljenosti i funkcionišu kao pokretni repetitori. Takva tehnologija bi omogućila brzu implementaciju komunikacionih kanala u kriznim situacijama, smanjujući zavisnost od satelitskih sistema koji su izloženi administrativnim ili tehničkim problemima.
Iskustva iz rata 2008. godine u Gruziji takođe se smatraju relevantnim. Tada je gruzijska vojska koristila mobilne bazne stanice montirane na vozila, koje su omogućavale šifrovanu komunikaciju u veoma zahtevnom planinskom terenu.
Iako su prvobitne mreže padale, brzo su se pojavile alternativne stanice, što je omogućilo održavanje osnovne operativne sposobnosti. Slični koncepti mogu se primeniti i danas, kombinujući mobilne stanice, optička vlakna i radio mreže kako bi se obezbedila kontinuitet komunikacije.
Psihološki efekat prekida komunikacija takođe ne treba zanemariti. Jedinice koje nemaju pristup modernim komunikacionim sistemima mogu se osećati izolovano, što negativno utiče na moral i koordinaciju.
Bez efikasne razmene informacija, komandni lanci postaju sporiji, a sposobnost reagovanja na promene na terenu smanjena. Ovo je naročito značajno u savremenim sukobima gde brzina prenosa podataka može biti presudna za uspeh operacija.
Stešin upozorava da prekidi u Starlinku demonstriraju kako privatne kompanije, kada postanu ključni elementi vojne infrastrukture, mogu postati deo šire geopolitičke igre. Sposobnost ili nesposobnost upravljanja terminalima ima direktne posledice po operativnu sposobnost obe strane u sukobu, što je lekcija koja će oblikovati buduće doktrine i planiranja.
Dalje, situacija otvara pitanje spremnosti država da investiraju u nezavisne komunikacione sisteme. Prema Stešinu, razvoj domaće satelitske konstelacije koja bi omogućila neprekidnu i nezavisnu komunikaciju predstavlja ključni korak ka strateškoj autonomiji.
Do tada, kombinacija starih i novih tehnologija, uključujući radio komunikacije, mobilne bazne stanice i optička vlakna, mora biti implementirana kako bi jedinice na frontu mogle da održavaju osnovnu funkcionalnost i koordinaciju.
Trenutni prekidi u radu Starlinka takođe ukazuju na potrebu za višeslojnom komunikacionom infrastrukturom. Vojske moraju da planiraju operacije sa scenarijem prekida komunikacije i da obezbede alternative koje omogućavaju kontinuitet operacija. To uključuje obuku osoblja za rad sa starijim komunikacionim tehnologijama, integraciju novih sistema koji se mogu brzo implementirati i razvoj procedura za krizne situacije.
Stešin ističe da trenutna situacija, iako izazovna, ne znači da će jedinice biti potpuno onemogućene u radu. Raznovrsnost i fleksibilnost u primeni komunikacionih rešenja omogućavaju da se vojni zadaci nastave.
Iskustvo jasno pokazuje da je oslanjanje na jedan sistem rizično i da je neophodno razvijati višeslojne i nezavisne kapacitete kako bi se osigurala operativna sposobnost u svakom trenutku.
Na kraju, analiza Stešina i drugih vojnih stručnjaka pokazuje koliko je važno predviđati sve moguće scenarije prekida komunikacije i unapred planirati alternative.
U savremenim sukobima, gde je informacija ključni resurs, sposobnost održavanja komunikacije može odlučiti ishod operacija, a prekidi kao što je ovaj sa Starlinkom služe kao upozorenje da je priprema neophodna i da je fleksibilnost ključ uspeha.
