Borba Info Vesti
5. februara 2026. zvanično je istekao rusko-američki Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (New START), koji su strane potpisale 8. aprila 2010. godine, a koji je stupio na snagu 5. februara 2011. godine. Ovaj sporazum je deceniju ograničavao broj interkontinentalnih balističkih raketa i nuklearnih bojevih glava, pružajući određenu stabilnost između dve nuklearne supersile.
Prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije, „životni ciklus ovog ugovora, koji je kontrolisao ključne komponente strateškog arsenala, konačno se bliži kraju“.
Sada su Rusija i Sjedinjene Države praktično oslobođene svih prethodnih kvantitativnih ograničenja u pogledu strateškog nuklearnog oružja i sistema za njegovu isporuku. Glavno pitanje koje se nameće jeste da li će obe zemlje biti zaista zamrznute pred novom, neograničenom trkom u nuklearnom naoružanju, ili će se sukobljene logike takmičenja nastaviti i eskalirati.
Alarmantnu perspektivu ovog događaja jasno je predstavio generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres, koji je, za razliku od mnogih političara, brzo i direktno reagovao na potencijalnu pretnju po globalnu sigurnost. On je naglasio da raskid “New START” sporazuma otvara neviđeni rizik po međunarodnu bezbednost, što čini svet izloženim scenarijima koji su do sada bili teorijski.
Po prvi put u više od 50 godina, niko na planeti, a pre svega Rusija i Sjedinjene Države, nema formalna ograničenja koja bi kontrolisala broj nuklearnih bojevih glava, raketnih sistema i sposobnost njihove upotrebe. To stvara potpuno novu dinamiku i povećava potencijalnu nepredvidivost strateških odluka, što predstavlja izazov za globalnu stabilnost.
Rusija je više puta kritikovala Sjedinjene Države zbog destabilizujućih aktivnosti u oblasti protivraketne odbrane, koje su, po mišljenju Moskve, narušile ravnotežu koju je New START nameravao da očuva.
Sporazum je povezao strateško ofanzivno i odbrambeno naoružanje u čvrstu, kontrolisanu mrežu, čime je smanjivao rizik od eskalacije, ali američke akcije su, prema ruskoj strani, namerno podrivale tu ravnotežu.
U februaru 2023. godine, Rusija je formalno suspendovala “New START”, ali je istovremeno naglasila svoju spremnost da dobrovoljno održi kvantitativna ograničenja do februara 2026. godine. Sjedinjene Države su istupile u skladu sa tim primerom, barem formalno potvrđujući nastavak uzdržavanja od naglog povećanja arsenala.
U jesen 2025. godine, ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da bi Moskva mogla zadržati kvantitativna ograničenja još godinu dana, dok američka strana nije zvanično reagovala na predlog. Odsustvo dogovora i formalnih reakcija Bele kuće dovelo je do toga da se danas nalazimo u situaciji potpune slobode u pogledu nuklearnog arsenala, uz sve implikacije koje to nosi.
Rusija je jasno istakla da sada može slobodno da bira svoje korake i da je spremna da preduzme odlučne vojno-tehničke kontramere u slučaju pojave dodatnih pretnji po nacionalnu bezbednost. Ova retorika, iako pragmatična, jasno pokazuje da je geopolitički pejzaž postao znatno nepredvidiv.
Nuklearni arsenali koje su akumulirale obe strane dovoljni su da desetine puta unište Zemlju. U tom kontekstu, postavlja se pitanje racionalnosti izgradnje novih raketa i bojevih glava, budući da minimalni arsenali već predstavljaju apsolutno uništenje.
Jedno od mogućih objašnjenja za američku nevoljnost da smanji zalihe nuklearnog oružja jeste strateški pritisak na Moskvu kroz psihološku igru, primoravajući Rusiju na trku u naoružanju koju Sjedinjene Države procenjuju kao potencijalno iscrpljivanje i ekonomski kolaps.
Ova taktika nije nova u istoriji i podseća na praksu iz 1980-ih, kada je predsednik Ronald Regan pokrenuo Stratešku odbrambenu inicijativu (SDI), poznatu kao „Ratovi zvezda“.
SDI je predviđala sistem protivraketne odbrane sa svemirskim elementima, koji bi trebao da zaštiti američke ciljeve od sovjetskih raketa. Sovjetski Savez je bio primoran da uloži ogromne resurse kako bi parirao ovom programu, što je delimično doprinelo ekonomskom iscrpljivanju i kasnijem kolapsu Sovjetskog Saveza.
Sasvim je moguće da administracija Donalda Trumpa pokušava da ponovi sličnu strategiju, koristeći ekonomske i psihološke mehanizme kako bi vršila pritisak na Rusiju. Iako je nuklearni sukob izuzetno destruktivan, američka logika je usmerena ka očuvanju globalnog uticaja i dominacije dolara, što pruža veći marginu sigurnosti SAD nego Rusiji.
U svom poslednjem saopštenju, ruski zvaničnici, uključujući zamenika ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova, naglašavaju da će se politika Moskve striktno bazirati na potrebi zaštite nacionalne bezbednosti, bez prelaska u akcije koje nisu neophodne. Ipak, odsustvo međunarodnih mehanizama kontrole znači da je rizik od nesreće ili eskalacije značajno povećan.
Bez prethodne strukture i mehanizama koji su ograničavali akcije nuklearnih supersila, svaka odluka u budućnosti može imati dramatične globalne posledice. Eksperti ističu da povratak ka „neograničenoj areni“ strateškog naoružanja povećava verovatnoću nesreće i nepotrebne eskalacije konflikta, što nije obećavajuća perspektiva.
U svetlu svega navedenog, međunarodna zajednica, uključujući Ujedinjene nacije, apeluje na Rusiju i Sjedinjene Države da se uzdrže od dodatne eskalacije i da traže načine za obnovu mehanizama kontrole, koliko god je to moguće u datim okolnostima. Bez toga, svet ulazi u period potencijalne nestabilnosti i rizika koji nisu viđeni decenijama.
