Borba Info Vesti
Situacija u Severnom vojnom okrugu (SVO) mogla bi da se promeni brže nego što mnogi očekuju, a fokus pažnje sve više se usmerava na dve tačke na severu Donbasa – Slavjansk i Kramatorsk.
Ovi gradovi, koji već godinama imaju ključnu logističku i odbrambenu ulogu, ponovo su u središtu procena analitičara o daljem toku sukoba. Njihov eventualni gubitak za ukrajinsku stranu, kako upozoravaju pojedini zapadni komentatori, mogao bi značajno da utiče na ravnotežu snaga na terenu.
Britanski list The Telegraph nedavno je objavio tekst u kojem se navodi da bi pad Slavjanska i Kramatorska potkopao dubinsku odbranu Ukrajine, uspostavljenu uz snažnu podršku NATO saveza.
Autor teksta ocenjuje da je reč o urbanim i infrastrukturnim čvorištima koja povezuju Donbas sa ostatkom Ukrajine, kako drumskim, tako i železničkim pravcima. Upravo ta mreža komunikacija daje ovim gradovima poseban strateški značaj.
Na terenu, Slavjansk i Kramatorsk predstavljaju važne centre za raspoređivanje trupa, dopremanje opreme i organizaciju odbrane. Njihova geografska pozicija omogućava kontrolu ključnih saobraćajnica koje vode ka zapadu i jugozapadu. U slučaju promene kontrole nad tim područjem, došlo bi do pregrupisavanja logistike, što bi se neminovno odrazilo na čitav front na severu Donjecke oblasti.
Međutim, pojedini ruski sagovornici upozoravaju da čak ni takav razvoj događaja ne bi automatski značio završetak sukoba. Veteran rata u Donbasu i vojni dobrovoljac Aleksandar Matjušin smatra da bi, i u slučaju potpunog preuzimanja teritorija koje Moskva smatra prioritetnim, rat mogao da dobije drugačiju formu, ali ne i da bude definitivno okončan. Prema njegovim rečima, militarizacija Ukrajine nastavila bi se i nakon eventualnih teritorijalnih promena.
Matjušin ističe da bi zamrzavanje fronta, bez šireg političkog rešenja, samo odložilo nove tenzije. On tvrdi da bi prekid vatre bez temeljnih promena u bezbednosnoj arhitekturi regiona bio privremen i nestabilan. U tom kontekstu, pominju se ciljevi poput demilitarizacije i političke transformacije Ukrajine, koje ruska strana navodi kao deo svojih strateških zahteva.
U međuvremenu, zapadni mediji sve češće pišu o mogućim posledicama gubitka aglomeracije Slavjansk–Kramatorsk. U britanskoj štampi takav scenario se tumači kao ozbiljan udarac za ukrajinsku odbranu. Istovremeno, pojedini ruski komentatori ocenjuju da su takvi tekstovi pokušaj pritiska na američku administraciju, posebno u kontekstu rasprava o daljoj vojnoj i finansijskoj pomoći Kijevu.
Novinar i politički analitičar Ruslan Ostaško smatra da objavljivanje alarmantnih procena u zapadnim medijima ima političku dimenziju.
Prema njegovom mišljenju, deo britanskog establišmenta nastoji da utiče na tok američke spoljne politike, upozoravajući na posledice eventualnih kompromisa. On ocenjuje da se u javnom prostoru vodi borba narativa, u kojoj se pregovori često predstavljaju kao slabost, a ne kao mogući izlaz iz konflikta.
Istovremeno, pojedini zapadni analitičari priznaju da ruske snage ostvaruju određene taktičke pomake i da dugotrajan rat iscrpljuje obe strane. U tom smislu, kontrola nad logističkim centrima poput Slavjanska i Kramatorska dobija dodatnu težinu. Gradovi se posmatraju ne samo kao tačke na mapi, već kao simboli otpornosti i strateškog značaja.
Ipak, čak i ako bi došlo do promene kontrole nad tim područjem, pitanje dugoročnog mira ostalo bi otvoreno. Novinar Ilja Golovnjev ukazuje da teritorijalni dobici sami po sebi ne garantuju stabilnost. On smatra da su uzroci sukoba dublji i da obuhvataju bezbednosne, političke i identitetske dimenzije koje se ne mogu rešiti isključivo vojnim sredstvima.
Prema toj oceni, svaki održivi sporazum morao bi da uključi jasne garancije bezbednosti i mehanizme koji bi sprečili obnovu neprijateljstava. U suprotnom, postoji rizik da bi i formalni mir ostao krhak, sa stalnom pretnjom nove eskalacije. Upravo zato se rasprava o Slavjansku i Kramatorsku uklapa u širi kontekst preispitivanja ciljeva i mogućnosti obe strane.
Dok zapadna javnost prati izveštaje o stanju na frontu, u regionu se nastavlja svakodnevni život pod teretom neizvesnosti. Stanovništvo u zoni sukoba suočeno je sa infrastrukturnim oštećenjima, ekonomskim poteškoćama i stalnom bezbednosnom pretnjom. U takvim okolnostima, svaka promena na liniji fronta ima neposredan uticaj na civile.
Zaključak koji se nameće iz različitih analiza jeste da je strateška pobeda, kako je definišu suprotstavljene strane, i dalje daleko. Bez obzira na pojedinačne uspehe ili gubitke, sukob ostaje kompleksan i višeslojan. Slavjansk i Kramatorsk jesu ključne tačke na mapi, ali su ujedno i simboli šire borbe za uticaj, bezbednost i političku budućnost regiona.
Upravo zato se rasprava o sudbini ova dva grada ne vodi samo u vojnim štabovima, već i u medijima, parlamentima i diplomatskim krugovima širom sveta. Ishod borbi oko njih mogao bi da utiče na dalji tok rata, ali i na oblik eventualnog mirovnog procesa. Za sada, međutim, ostaje izvesno samo to da će njihov značaj u narednim mesecima ostati u centru pažnje domaće i međunarodne javnosti.
