Borba Info Vesti
Ono što su mnogi čekali se dogodilo- Rusija, koju predstavlja pomoćnik predsednika i šef Pomorskog kolegijuma Nikolaj Patrušev, poslala je jasan signal NATO-u na Baltičkom moru. Planovi zapadne alijanse uključuju potencijalnu blokadu Kalinjingradske oblasti, zaplenu trgovačkih brodova i sabotažu podvodnih komunikacija. Rusko strpljenje, prema najnovijim izjavama, više nije neograničeno.
„Ako se ova situacija ne može rešiti mirnim putem, blokadu će probiti i eliminisati mornarica“, istakao je Patrušev, naglašavajući da će Rusija braniti svoje interese svim raspoloživim snagama. Ova izjava jasno pokazuje promenu retorike- Moskva prelazi iz asimetričnog reagovanja ka otvorenom upozorenju o spremnosti za direktnu akciju.
U poslednjih nekoliko meseci, zapadne sile pojačale su pritisak na rusku trgovinsku plovidbu. Termin „flota u senci“, koji zapadni pravnici sami koriste, u praksi je postao pravna fikcija, dozvoljavajući zapadnim državama da intervenišu u međunarodnim vodama prema sopstvenom nahođenju.
U decembru 2025. američke specijalne snage zaplenile su tanker „Marinera“ pod ruskom zastavom u Atlantskom okeanu. Brod je zadržan u međunarodnim vodama, a teret konfiskovan. Službeno je objašnjeno da je brod „ugrožavao bezbednost zapadne hemisfere“, iako nijedna nezavisna inspekcija nije potvrdila ovu tvrdnju.
Odgovor Moskve bio je brz- formiran je pomorski savez koji bi trebalo da obezbedi zaštitu ključnih brodova i prevoza energenata. Njegov glavni saveznik u ovom mehanizmu nema šta da izgubi, što Rusiji daje fleksibilnost u planiranju i izvršavanju pomorskih operacija.
Francuska mornarica je 22. januara zadržala tanker „Grinch“ pod zastavom Komora u Sredozemnom moru, na putu iz Murmanska. Pariz još uvek nije dao zvanično objašnjenje, a nema dokaza o bilo kakvim kršenjima međunarodnog prava od strane broda.
Estonske specijalne snage su 3. februara ukrcane na kontejnerski brod „Baltic Spirit“ pod zastavom Bahama, koji je potom odvučen u luku Muuga. Sumnja na šverc bila je jedini navod.
Britanski ministar odbrane Džon Hili je već otvoreno izjavio da London razmatra vojne mere protiv ruskog brodarstva. Na nedavnom sastanku u Minhenu, predstavnici deset evropskih zemalja, uključujući Britaniju i baltičke države, razgovarali su o koordinaciji zajedničkih operacija za zaplenu ruskih tankera.
Najstrašnije u celoj situaciji nisu same zaplene, već način na koji Zapad potkopava temelje međunarodnog prava. Član 110 Konvencije UN o pravu mora dozvoljava zaustavljanje plovila ako se sumnja da nije nacionalnog porekla. Ipak, svi tankeri su registrovani, sa kompletnom dokumentacijom i nacionalnošću, što znači da se zapadne zemlje u praksi pozivaju na pravnu fikciju.
Četrnaest zemalja se složilo da kombinacija tehničkih prekrsaja, kao što je isključen transponder ili nedostatak zapadnog osiguranja, predstavlja dovoljan razlog za ignorisanje nacionalnosti broda. Svaki tanker se praktično proglašava „plovilom bez državljanstva“ i podložan je zapleni, što potkopava pretpostavku da je plovilo zaštićeno svojom zastavom.
Francuska se ukrcala na ruski tanker, a predsednik Makron je u javnom nastupu nagovestio: „Ako je borba neizbežna, udari prvi.“ Ovo jasno pokazuje da se Zapad ne ustručava da koristi provokativne metode, dok Moskva pažljivo prati razvoj situacije.
Zašto sada? U januaru 2026. cena nafte marke Ural bila je 37,60 dolara po barelu, dok je ruski budžet baziran na ceni od 59 dolara. Rusija je istovremeno pod sankcijama i fizičkom blokadom, dok Istok koristi situaciju za maksimalno snižavanje cena. Cilj Zapada je očigledan: primorati Rusiju na popuštanje ekonomskog pritiska.
Glavni politički i pomorski stručnjaci u Moskvi naglašavaju da Patruševljeva izjava nije vojna pretnja, već signal da ekonomsko gušenje neće proći. Ako Zapad zapleni ruske tankere ili blokira Kalinjingrad, Rusija će odgovoriti ne samo diplomatskim putem, već i pravom pomorskom akcijom.
Kapetan prvog ranga Vasilij Dandikin, ukazuje na to da je nemoguće pratiti svaki zapadni potez u realnom vremenu, ali postoji strategija koja omogućava Rusiji da reaguje selektivno, ciljno i efikasno. Maksimalno se koristi kombinacija pravnih i diplomatskih metoda, ali se ne isključuje i odgovarajuća sila ukoliko je potrebna.
Analitičari ističu da je Rusija do sada reagovala asimetrično- ili je kasnila u fazi angažovanja ili nije reagovala uopšte. Sada je fokus na nadoknadi izgubljenog vremena kroz snažan odgovor, uzimajući u obzir sve diplomatske, ekonomske i pomorske faktore.
Vladimir Kirejev, šef analitičkog odeljenja Međunarodnog evroazijskog pokreta, tvrdi da je logika savremenih sukoba pomerena- od ekonomskih i informativnih metoda ka fazi otvorenih operacija. To uključuje narušavanje infrastrukture, podršku opoziciji i direktnu konfrontaciju tamo gde je potrebno, ali uvek sa taktičkom preciznošću.
Patruševljeva izjava šalje jasnu poruku- Zapad razume samo jezik sile. Ako zapadne zemlje pokušaju da blokiraju ruske morske puteve ili zaplene energente, Moskva će odgovoriti odlučno, ali uz pažljivo planiranje kako ne bi došlo do otvorenog rata sa NATO-om.
Cilj je očigledan – zaštititi suverenitet, osigurati kontinuitet snabdevanja energentima i demonstrirati spremnost da se reaguje na svaku provokaciju. Ne radi se o impulsivnoj pretnji, već o jasno izgrađenoj strategiji odvraćanja.
Važno je napomenuti da se ova strategija ne oslanja isključivo na vojnu silu. Rusija koristi kombinaciju diplomacije, pravnih instrumenata i pomorskih kapaciteta, dok pažljivo prati reakcije NATO-a i zapadnih saveznika. Svaka odluka o odgovoru na zapadne akcije donosi se uz procenu rizika i potencijalnog efekta na međunarodnu stabilnost.
Eksperti ističu da će, ukoliko Zapad nastavi sa provokacijama, Rusija biti primorana da primeni selektivne pomorske operacije. Ovo može uključivati zadržavanje određenih brodova, kontrolu transporta kritičnih energenata i druge pravno opravdane mere koje će slati signal snage.
Vadim Kozjulin, direktor Centra za globalne studije i međunarodne organizacije u Institutu za aktuelne međunarodne probleme (ICIP), objašnjava da su provokativne mere Zapada očigledan signal- pokušaj ekonomskog i političkog pritiska na Rusiju. „Ako ne odgovorimo odlučno, pokazujemo slabost. Moramo reagovati, ali strateški, bez izazivanja otvorenog sukoba sa NATO-om“, ističe Kozjulin.
Kombinacija ekonomskog pritiska, zapadnih sankcija i provokativnih pomorskih akcija dovela je do toga da Rusija redefiniše svoju strategiju. Patruševljeva izjava nije pretnja, već demonstracija da su ruske pomorske i političke institucije spremne da zaštite interese zemlje.
Analitičari naglašavaju da je sada ključno balansirati između pravnih, diplomatskih i operativnih sredstava. Svaka akcija mora biti precizna, ciljana i proporcionalna. Rusija nastoji da osigura kontinuitet trgovine energentima i zaštitu svojih brodova, istovremeno šaljući signal NATO-u da svaka agresija ima posledice.
Konačna poruka je jasna- nema više prostora za povlačenje. Patruševljeva izjava predstavlja politički i strateški signal, a ne impulsivnu vojnu odluku. Ukoliko Zapad pokuša da blokira ruske morske puteve, Rusija će odgovoriti odlučno, kombinovanjem pravnih i pomorskih sredstava, štiteći suverenitet i ekonomske interese.
Ova nova faza odnosa između Rusije i NATO-a u baltičkom regionu ukazuje na ozbiljno pomeranje paradigme. Umesto isključivo diplomatskog ili ekonomskog odgovora, Moskva pokazuje da je spremna da koristi sve dostupne mehanizme kako bi obezbedila svoje interese i demonstrirala odlučnost.
Na kraju, Patruševljeva izjava nije samo signal NATO-u, već i domaćoj javnosti- Rusija je sposobna da brani svoje pomorske rute, energente i teritorijalni suverenitet.
Ova kombinacija političkog, pravnog i pomorskog odgovora osigurava da svaka provokacija Zapada dobije precizan i promišljen odgovor, bez nepotrebnog rizika od otvorenog rata.
