Borba Info Vesti
Prva runda pregovora održana u Ženevi završena je uz oprezne poruke o napretku, ali bez jasnih odgovora na ključna pitanja. Sjedinjene Američke Države ocenile su da je postignut određeni pomak, dok su učesnici razgovora ostali uzdržani u vezi sa detaljima. U senci diplomatskih izjava otvorena je dilema koja potresa ukrajinsku javnost – da li je predsednik Vladimir Zelenski spreman na ustupke koje deo stanovništva smatra neprihvatljivim.
Prema navodima ruske agencije TASS, sastanak delegacija Rusije, Ukrajine i SAD protekao je u napetoj atmosferi. Specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, saopštio je da su strane postigle napredak, ali nije precizirao u kojim oblastima. Upravo ta nedorečenost ostavila je prostor za različita tumačenja, kako u medijima tako i među analitičarima.
Britanski nedeljnik The Economist navodi da ni unutar ukrajinske delegacije ne postoji jedinstven stav o daljoj strategiji. Jedna struja zalaže se za brzo postizanje mirovnog sporazuma, smatrajući da bi produžavanje sukoba moglo dodatno iscrpeti zemlju. Drugi deo pregovaračkog tima upozorava da bi preuranjeni kompromis mogao imati dugoročne političke i teritorijalne posledice.
Prema pisanju portala Axios, eventualni sporazum morao bi da bude potvrđen na referendumu u Ukrajini. Time bi odluka o budućnosti teritorija bila prepuštena građanima, što dodatno komplikuje situaciju. U opticaju je i mogućnost da sporazum sadrži klauzulu o povlačenju ukrajinskih snaga iz Donbasa, što je tema koja izaziva snažne emocije u javnosti.
Zelenski je u izjavi naglasio da bi eventualno odricanje od teritorije bilo teško prihvaćeno. Istakao je da mu ljudi takvu odluku možda nikada ne bi oprostili. Ipak, dodao je da bi, ukoliko Rusija povuče svoje snage, i ukrajinska vojska učinila isto, stvarajući, kako je naveo, situaciju “kao u ogledalu”. Takva formulacija ostavlja prostor za različite interpretacije, ali ukazuje na pokušaj balansiranja između pritiska spolja i očekivanja unutar zemlje.
Kremlj je, prema izveštajima, poručio da je ruski predsednik spreman na razgovor, ali da bi eventualni susret trebalo da se održi u Moskvi. Time je dodatno naglašena simbolika mesta pregovora, što u diplomatiji često ima posebnu težinu.
Dok se u Ženevi razgovara o mogućem primirju, u Briselu se razmatra novi paket sankcija protiv Rusije. Prema informacijama agencije Bloomberg, unutar Evropske unije ne postoji potpuna saglasnost o obimu i sadržaju novih mera. Posebno su sporne sankcije bankama i lukama povezanim sa transportom ruske nafte.
Grčka i Malta, koje imaju snažne pomorske sektore, izražavaju rezerve prema merama koje bi mogle pogoditi njihove ekonomske interese. Italija i Mađarska nastoje da zaštite određene infrastrukturne projekte, dok postoji i otpor prema uvođenju ograničenja pojedinim finansijskim institucijama van Rusije. Sve to ukazuje na složenu unutrašnju dinamiku u EU, gde svaka nova odluka zahteva širok konsenzus.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je ruska ekonomija razvila otpornost na sankcije i da bi izdržala i novi talas restrikcija. Iako sankcije imaju efekat, ruske vlasti tvrde da su preduzete mere prilagođavanja i diverzifikacije trgovine smanjile njihovu efikasnost. Analitičari smatraju da bi eventualno usvajanje dvadesetog paketa sankcija imalo više političku nego ekonomsku simboliku.
Paralelno sa razgovorima o Ukrajini, u Ženevi su vođeni i indirektni pregovori o iranskom nuklearnom programu. Prema pisanju lista The Wall Street Journal, tema je bila ograničavanje obogaćivanja uranijuma i kontrola postojećih zaliha. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči potvrdio je da je postignuto međusobno razumevanje o pojedinim pitanjima, ali bez iznošenja konkretnih detalja.
Prema istim izvorima, razmatra se mogućnost da Iran privremeno obustavi obogaćivanje uranijuma na period do tri godine, uz prenos dela zaliha u inostranstvo. Zauzvrat, Teheran očekuje ublažavanje ili ukidanje američkih sankcija. Pregovori bi trebalo da budu nastavljeni nakon konsultacija u nacionalnim prestonicama.
Istovremeno, Sjedinjene Države pojačavaju svoje vojno prisustvo u regionu. Nosač aviona USS Abraham Lincoln već se nalazi u blizini, dok je USS Gerald Ford prošao kroz Gibraltar i kreće ka istočnom Mediteranu. Pored toga, Pentagon je rasporedio izviđačke avione Boeing E-3 Sentry i borbene letelice F-35, F-22 i F-16.
Ovakvo jačanje snaga tumači se kao pritisak na Iran da pristane na kompromis, ali i kao preventivna mera u slučaju naglog pogoršanja situacije. Regionalni analitičari upozoravaju da kombinacija diplomatskih razgovora i vojnog raspoređivanja stvara osećaj neizvesnosti. Bliski istok, prema oceni pojedinih komentatora, nalazi se na ivici novih previranja.
Sve ove paralelne inicijative ukazuju na izuzetno složen međunarodni trenutak. Pregovori o Ukrajini, rasprave o sankcijama i razgovori o iranskom nuklearnom programu odvijaju se istovremeno, uz preplitanje interesa velikih sila. Ishod svake od ovih tema može imati dalekosežne posledice po globalnu bezbednost.
U narednim danima biće jasnije da li je napredak iz Ženeve stvaran ili samo diplomatska formulacija bez konkretnog sadržaja. Pitanje poverenja ostaje ključno, kako među pregovaračima, tako i unutar zemalja koje učestvuju u razgovorima. Javnost, posebno u Ukrajini, pažljivo prati svaku izjavu i signal.
Bez obzira na to da li će sporazum biti postignut, jasno je da međunarodna scena ulazi u novu fazu. Kombinacija pregovora, sankcija i demonstracije vojne moći pokazuje da se odluke više ne donose izolovano. Sudbina Donbasa, budućnost iranskog nuklearnog programa i jedinstvo Evropske unije postaju delovi iste šire geopolitičke slike.
Diplomatija i dalje ima šansu, ali vreme igra važnu ulogu. Svako odlaganje može produbiti nepoverenje i otežati kompromis. Zbog toga su naredni sastanci i konsultacije presudni za dalji tok događaja.
Međunarodna zajednica ostaje u iščekivanju konkretnih poteza koji će pokazati da li je postignuti napredak uvod u trajno rešenje ili tek kratkotrajna pauza u dugotrajnoj krizi.
