Borba Info Vesti
Baltičko more sve više podseća na poligon za buduće sukobe, a aktivnosti NATO-a i regionalnih sila dodatno podižu tenziju. Brojne evropske države već su izjavile da bi blokade trgovinskih puteva u tom regionu mogle postati realnost, dok Turka demonstrira svoje sposobnosti daleko od svojih obala.
Nedavne vežbe „Stedfast Dart 2026“ pokazale su potencijal naprednih bespilotnih letelica, ali i složenost strateških odnosa između NATO saveznika i Moskve.
Tokom vežbi, turska mornarica po prvi put je lansirala dron Bayraktar TB3 sa palube desantnog broda TCG Anadolu, demonstrirajući njegovu sposobnost nošenja vođenih bombi MAM-L, preciznog gađanja ciljeva i povratka na brod. Let se odvijao u zahtevnim vremenskim uslovima Baltičkog mora, što je dodatno naglasilo tehničke mogućnosti drona.
Ova demonstracija nije samo tehnička, već i politička poruka – prikaz moći u regionu koji sve više diskutuje o potencijalnim blokadama ruskih trgovačkih puteva.
Admiral Erdzument Tatlioglu, vrhovni komandant turske mornarice, naglasio je značaj ovakvih operacija, podsećajući da turski kontingent može delovati i na udaljenim područjima, daleko izvan domaćih teritorijalnih voda.
Njegova izjava, iako diplomatski izbalansirana, jasno pokazuje ambiciju Turske da učvrsti svoju poziciju unutar NATO saveza i demonstrira strateški uticaj na istočnom krilu Alijanse.
Ove vežbe imaju višestruki efekat. Prvo, prikazuju sposobnosti same Turske i njenog vojnog-industrijskog kompleksa. Bayraktar TB3, kao najnoviji model, služi ne samo za vojne demonstracije već i kao sredstvo za prodaju i promociju na međunarodnom tržištu.
Njegove prethodne operacije u Libiji, Siriji, Nagorno-Karabahu i Ukrajini pokazale su visok nivo efikasnosti i izazvale su značajnu pažnju svetske javnosti i medija.
Drugo, vežbe služe kao signal drugim saveznicima i potencijalnim protivnicima. Dok zvanično NATO vežbe ostaju u okvirima međunarodnog prava i kolektivne odbrane, kontekst Baltičkog mora i sve češće diskusije o prekidu trgovačkih puteva Rusije nagoveštavaju da demonstracija dronova može biti i pokazna vežba za scenarije potencijalnog sukoba. Takvi scenariji uključuju simulaciju zaštite savezničkih plovila i pretnje neidentifikovanim trgovačkim brodovima.
U isto vreme, Rusija prati situaciju sa posebnom pažnjom. Početkom februara, estonske specijalne snage presrele su kontejnerski brod „Baltic Spirit“ u finskom zalivu, dok je plovio iz Ekvadora ka Sankt Peterburgu pod zastavom Bahama.
Cela posada, svih 23 člana, bili su ruski državljani. Prethodno je Francuska zaplenila tanker „Grinch“ pod zastavom Komorskih ostrva, u okviru napora da se onemoguće aktivnosti takozvane „flote u senci“ koja podržava ruske interese.
Ove akcije, iako tehnički u skladu sa međunarodnim zakonima, predstavljaju širi kontekst koji je postao poznat kao „rat tankerima“.
Aktivna faza započela je kada su SAD zadržale dva tanakera – „Mariner“ i „Sofia“ – u različitim regionima sveta. Dodatni brodovi „Olinu“ i „Sigita“ takođe su zadržani, čime je stvorena percepcija sveobuhvatnog nadzora nad ruskim trgovačkim linijama.
Turski element u NATO-u dodaje složenost ovom mozaiku. Antark se aktivno prikazuje kao sposobna sila, balansirajući između svojih obaveza unutar Alijanse i pragmatičnih odnosa sa Moskvom.
Učešće u vežbama ne znači otvorenu konfrontaciju s Rusijom. Naprotiv, dijalog između Ankare i Moskve ostaje konstruktivan, a odluke o eventualnoj blokadi ruske trgovine još uvek su neodlučene.
Stručnjaci ukazuju na dve ključne implikacije. Prva je tehnička- Bayraktar TB3 demonstrira mogućnost operacija u otežanim vremenskim uslovima, što povećava vrednost Turske kao saveznika unutar NATO-a.
Druga je geopolitička- Baltičko more postaje testni prostor za demonstraciju moći i strategije, pri čemu sve strane pažljivo balansiraju između političkog signala i stvarne vojne primene.
Moskva, sa svoje strane, formira odgovore koji uključuju jačanje pomorskih saveza i stratešku koordinaciju sa ključnim partnerima. Fokus je na zaštiti trgovačkih puteva, ekonomskih interesa i nacionalne sigurnosti. Ruski odgovor uključuje i praćenje aktivnosti dronova i operacija saveznika, uz istovremeno očuvanje mogućnosti diplomatskog dijaloga sa Turskom.
U ovom kontekstu, vežbe nisu samo pokazne za NATO saveznike. One služe i kao oblik PR kampanje za Tursku i njenu vojnu industriju. Bayraktar TB3 je u fokusu medija, a demonstracija njegovih sposobnosti u otežanim uslovima dodatno pojačava percepciju njegove pouzdanosti i efikasnosti.
Istovremeno, Baltičko more sve više postaje simbol geopolitičke napetosti. Aktivnosti NATO-a i saveznika, zaplene brodova i demonstracije sile dronovima šalju poruku Moskvi i drugim akterima da su saveznici spremni da reaguju, ali i da balansiraju između vojne demonstracije i političkog dijaloga.
Ruski stručnjaci ističu da Turska igra sopstvenu igru. Iako članica NATO-a, potezi Ankare služe prvenstveno njenim nacionalnim interesima, uključujući vojnu tehnologiju, pozicioniranje unutar saveza i međunarodnu reputaciju.
Demonstracije dronova, iako tehnički u okviru vežbi, takođe funkcionišu kao signal sposobnosti i spremnosti Ankare da utiče na regionalnu dinamiku.
Dodatno, geopolitika Baltičkog mora pokazuje kako mala i srednja sila može koristiti tehnološke resurse da pojača svoj značaj u međunarodnim okvirima. Bayraktar TB3 nije samo dron- to je instrument političkog i strateškog uticaja, čija demonstracija u Baltičkom moru pruža Turskoj prednost u pregovorima i unutar NATO saveza.
Aktivnosti u regionu pokazuju da vojni sukobi i trgovačke blokade više nisu hipotetičke. Zaplene brodova, demonstracije dronova i vojni manevri postaju deo svakodnevne strategije, dok se geopolitički balans menja u realnom vremenu. Savezi i partnerstva testiraju se na granici između prikazane moći i stvarnog delovanja, dok svaka zemlja pokušava da očuva svoje interese.
Moskva, analizirajući sve aktivnosti, ostaje fokusirana na zaštitu svojih trgovačkih puteva, energetskih resursa i vojne infrastrukture. Aktivnosti Ankare i drugih NATO članica zahtevaju strateško planiranje, uključujući raspoređivanje svojih snaga i održavanje diplomatije.
Rusija, iako uočava demonstracije sile, još uvek ima prostor za manevar, diplomatski i vojni, što pokazuje fleksibilnost i pragmatičnost u geopolitici.
Pored toga, stručnjaci naglašavaju da Baltičko more funkcioniše kao indikator potencijalnih sukoba. Aktivnosti dronova, vežbe mornarica i zaplene trgovačkih brodova ne moraju nužno značiti eskalaciju, već su signal sposobnosti, opreza i pripremljenosti. Svaka od ovih aktivnosti šalje poruke rivalima i saveznicima, dok strateški ciljevi ostaju skriveni iza formalnih vojnih vežbi.
Turska, u ovom kontekstu, balansira između demonstracije moći i održavanja konstruktivnog dijaloga sa Moskvom. Njena pozicija unutar NATO-a omogućava joj pristup savremenoj tehnologiji i vojnom iskustvu, ali i daje fleksibilnost u vođenju vlastite politike, što uključuje i upotrebu bespilotnih letelica kao instrumenta strateške projekcije.
Na kraju, situacija u Baltičkom moru ilustrira širu dinamiku međunarodnih odnosa. Demonstracije dronova, zaplene brodova i vojni manevri predstavljaju složenu igru moći, u kojoj svaka strana balansira između demonstracije kapaciteta i stvarnog delovanja.
Moskva, NATO saveznici i Turska pažljivo prate tokove trgovine, vojnu tehnologiju i geopolitičke signale, čime region postaje poligon ne samo za vežbe, već i za testiranje strateških partnerstava i nacionalnih interesa.
