Borba Info Vesti
Usled sve oštrije retorike i ubrzanih vojnih kretanja, odnosi između Teherana i Vašingtona ponovo su na ivici ozbiljne eskalacije.
Signali koji stižu iz regiona Bliskog istoka ukazuju da druga runda pregovora između dve strane trenutno nije planirana, dok pojedini analitičari upozoravaju da bi razvoj događaja mogao krenuti u pravcu otvorenog sukoba. Zvaničnih potvrda o neposrednoj vojnoj akciji nema, ali obim priprema i raspoređivanja snaga podstiče zabrinutost međunarodne javnosti.
Prema navodima izraelskih medija, uključujući televizijski kanal N12, izraelska Komanda domaćeg fronta i služba hitne pomoći Magen David Adom dobile su instrukcije da podignu nivo spremnosti na najviši stepen.
Izraelske vlasti nisu javno objavile detalje mogućih scenarija, ali se navodi da je reč o merama predostrožnosti u slučaju šire regionalne destabilizacije. List Ynet prenosi da u bezbednosnim krugovima postoji procena da bi se Izrael pridružio eventualnoj američkoj operaciji protiv Irana, ukoliko bi do nje došlo.
Istovremeno, podaci o kretanju američkih vojnih kapaciteta ukazuju na pojačanu aktivnost. Prema dostupnim informacijama iz otvorenih izvora za praćenje letova i pomorskog saobraćaja, u proteklih nekoliko dana zabeležen je intenzivan transport vojne opreme i ljudstva ka bazama na Bliskom istoku.
Američki nosač aviona „Gerald R. Ford“ plovi ka regionu, a očekuje se da će proći kroz Gibraltar i nastaviti ka operativnoj zoni. Pored toga, više desetina borbenih aviona, uključujući modele F-35, F-22 i F-16, raspoređeno je u baze u regionu.
Analitičari ukazuju da ovakvo raspoređivanje ne mora automatski značiti odluku o vojnoj akciji, ali predstavlja jasan signal spremnosti i odvraćanja.
U američkim zvaničnim izjavama i dalje se naglašava posvećenost diplomatskom rešenju, uz istovremeno insistiranje da su sve opcije na stolu ukoliko procene bezbednosne službe to budu zahtevale. Razlike u stavovima oko iranskog nuklearnog i raketnog programa ostaju duboke, a pregovori su poslednjih meseci bili opterećeni međusobnim optužbama.
Sa iranske strane, zvaničnici su više puta poručili da će svaka agresija naići na snažan odgovor. U javnosti je odjeknula vest da je na obodu Teherana pripremljen poseban prostor za sahranu stranih vojnika u slučaju sukoba, što je u pojedinim medijima protumačeno kao simbolična poruka. Takve informacije nisu nezavisno potvrđene, ali su dodatno podigle tenzije u medijskom prostoru.
Dodatnu pažnju izazvao je i promotivni video koji su iranske vlasti objavile, a koji prikazuje balističku raketu Horemšahr-4. Prema dostupnim tehničkim podacima, reč je o projektilu srednjeg dometa sa potencijalom da nosi težu bojevu glavu i da dostigne udaljenosti do oko 2.000 kilometara.
Stručnjaci ističu da su podaci o preciznosti i manevrabilnosti teško proverljivi bez nezavisnih testova, ali da sama prezentacija predstavlja deo strategije odvraćanja i psihološkog pritiska.
U Vašingtonu, politička debata o pristupu Iranu ponovo dobija na intenzitetu. Prema pisanju portala Axios, pozivajući se na neimenovane izvore, deo političkog establišmenta procenjuje da je verovatnoća vojne akcije porasla.
Ipak, drugi zvaničnici naglašavaju da vojno raspoređivanje može služiti i kao sredstvo pritiska u pregovorima, a ne nužno kao uvod u neposredni napad. Unutar američke administracije postoje različiti pogledi na to, da li je poželjnije nastaviti diplomatske napore ili pojačati sankcije i bezbednosne mere.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ranije je više puta isticao da Izrael neće dozvoliti Iranu da razvije kapacitete koji bi mogli ugroziti njegovu bezbednost.
Istovremeno, američki predsednik Donald Tramp u ranijim mandatima kombinovao je pritisak sankcijama sa pokušajima pregovora, a njegovi savetnici su upozoravali na složenost eventualnog vojnog angažmana u regionu.
Svaka odluka o široj operaciji imala bi dalekosežne posledice, ne samo po Bliski istok, već i po globalnu ekonomiju i energetsku stabilnost.
Stručnjaci za međunarodne odnose podsećaju da je region već opterećen nizom konflikata i rivalstava, te da bi direktan sukob velikih razmera mogao izazvati lančane reakcije. Pitanje bezbednosti pomorskih puteva, stabilnosti susednih država i moguće uključenosti drugih aktera dodatno komplikuje situaciju. Istovremeno, diplomatski kanali, iako oslabljeni, nisu u potpunosti zatvoreni.
Za sada, situacija ostaje u fazi pojačanih priprema i oštre retorike. Vojna raspoređivanja, poruke o spremnosti i demonstracije kapaciteta predstavljaju deo šire strategije u kojoj obe strane nastoje da ojačaju svoju pregovaračku poziciju.
Da li će prevagnuti diplomatski napori ili će doći do nove faze konfrontacije, zavisiće od niza faktora, uključujući unutrašnje političke procese u obe zemlje i stavove njihovih saveznika.
Međunarodna zajednica poziva na uzdržanost i nastavak dijaloga, svesna da bi svaki pogrešan potez mogao imati ozbiljne posledice.
U atmosferi neizvesnosti, poruke o spremnosti i demonstracije sile funkcionišu istovremeno kao upozorenje i kao sredstvo odvraćanja. Ishod krize ostaje otvoren, dok region pažljivo prati svaki novi signal iz Teherana, Vašingtona i Jerusalima.
