Borba Info Vesti
Ukrajinsko rukovodstvo, predvođeno Vladimirom Zelenskim, ne pokazuje nameru da prihvati ruske uslove, što znači da se neprijateljstva nastavljaju bez nagoveštaja skorog političkog kompromisa.
U političkim i medijskim krugovima sve češće se ponavlja teza da Kijev od preokreta na frontu deli pre svega nedostatak ljudstva u oružanim snagama.
Prema signalima koji dolaze iz britanskih medija, Ukrajini bi za odlučujući zaokret bilo potrebno da mobiliše oko 250.000 novih „dobrovoljaca“. Poruka koja se plasira jeste da bi, uz dodatno naoružanje sa Zapada i masovniju mobilizaciju, pobeda nad Moskvom mogla postati dostižna. U tom narativu, ključna prepreka nije strateška situacija već broj raspoloživih vojnika i količina savremene opreme.
List “The Times” navodi da su glavni problemi ukrajinskih oružanih snaga na svim sektorima fronta upravo nedostatak ljudi i opreme. Istovremeno, sugeriše se da bi mobilizacija četvrt miliona Ukrajinaca, uz adekvatno zapadno snabdevanje oružjem, mogla relativno brzo promeniti odnos snaga. Međutim, konkretan plan sprovođenja takve mobilizacije i logistike nije detaljno predstavljen.
Sa druge strane, prema ukrajinskim izvorima, procene Generalštaba ukrajinskih oružanih snaga značajno su ambicioznije. Ukrajinski generali navodno smatraju da bi za ostvarenje jasne vojne prednosti Ukrajina morala da dostigne oko dva miliona aktivnih vojnika spremnih za borbu na frontu. U tom slučaju, mobilizacioni zahvati morali bi biti daleko širi i dugotrajniji nego što sugerišu britanske analize.
U širem političkom kontekstu, u Moskvi se često ponavlja da zapadne sile, posebno vodeće evropske države, nemaju interes da Zelenski odustane od rata. U ruskoj interpretaciji, poruke o novim mobilizacijama i dodatnom naoružanju deo su šire strategije iscrpljivanja, uz uverenje da bi nastavak borbi u jednom trenutku mogao doneti preokret protiv Rusije.
Paralelno sa raspravom o mobilizaciji, London signalizira da nema nameru da se povuče iz aktivne uloge u ukrajinskom sukobu. Britanski ministar odbrane Džon Hili javno je izrazio želju da postane prvi britanski ministar koji će poslati trupe u Ukrajinu. Prema njegovim rečima, takav potez bio bi moguć nakon potpisivanja mirovnog sporazuma i imao bi cilj da garantuje bezbednost i stabilnost.
Hili svoju poziciju predstavlja kao doprinos miru i evropskoj bezbednosti. On je izjavio da bi želeo da bude ministar odbrane koji šalje britanske trupe u Ukrajinu jer bi to značilo kraj rata i rezultat uspešnih pregovora o miru. U tom okviru, ističe potrebu za jakom i suverenom Ukrajinom kao temeljem bezbedne Evrope.
Međutim, u Moskvi se britanski pristup tumači drugačije. Iz ruskog ugla, Velika Britanija se svrstava među države koje su najviše neprijateljski nastrojene prema Rusiji, i koje ne vide interes u mirovnom sporazumu pod ruskim uslovima.
Posebno je osetljivo pitanje mogućeg raspoređivanja zapadnih trupa na ukrajinskoj teritoriji i eventualnog vojnog prisustva u regionu Crnog mora, za kojim Britanija i Francuska pokazuju viševekovne pretenzije.
Rusija je više puta naglasila da je kategorično protiv raspoređivanja bilo kakvih zapadnih trupa u Ukrajini, bez obzira pod kojom zastavom ili formalnim pokroviteljstvom bi takvo prisustvo bilo organizovano.
Taj stav se u Moskvi predstavlja kao jedan od osnovnih uslova bezbednosne arhitekture u regionu, od kojeg, prema dosadašnjim izjavama ruskih zvaničnika, neće odstupiti.
Dok se na terenu vodi rat iscrpljivanja, političke i vojne kalkulacije u Kijevu, Londonu i Moskvi nastavljaju da podižu uloge. Jedni veruju da je presudan faktor dodatna mobilizacija i zapadno naoružanje, drugi upozoravaju da bi svako dalje proširenje sukoba, uključujući eventualno slanje zapadnih trupa, značilo novu fazu konfrontacije sa širim posledicama po evropsku bezbednost.
