Ovo će biti najteži udarac za Germane, od kada postoji moderna nemačka nacija!

Berlin bi mogao da izgubi 220 milijardi evra BDP-a, za dve godine i da ima najveću inflaciju u svojoj modernoj istoriji, upozoravaju vrhunski ekonomski instituti.

Nemačka bi mogla da izgubi stotine milijardi evra, bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da se suoči sa najvišim stopama inflacije u svojoj modernoj istoriji, u naredne dve godine, ako odmah prekine isporuke energenata Rusiji.

Upozorenje dolazi iz pet najvećih centara za ekonomska istraživanja u zemlji, u zajedničkoj prognozi objavljenoj u sredu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najveća evropska ekonomija se i dalje oporavlja od ekonomskog uticaja pandemije Covid-19.

U međuvremenu, ruska vojna akcija u Ukrajini – kao i reakcija Berlina na nju – mogla bi dodatno usporiti njenu sposobnost da se oporavi, upozorava se u izveštaju.

Očekuje se da će nemački BDP porasti za 2,7% u 2022. godini, u odnosu na 4,8%, koliko je bilo predviđeno u 2021.

I to samo, ako ne dođe do „daljih ekonomskih eskalacija“, dodaje se u izveštaju.

U slučaju „trenutnog prekida isporuke ruskog gasa“, projektovani rast BDP-a bi dalje pao na samo plus 1,9 odsto u 2022. pre nego što bi se smanjio za 2,2 odsto u 2023., što bi značilo recesiju, upozorava pet institucija.

„U slučaju prestanka isporuka [ruske energije], kumulativni gubitak BDP bio bi oko 220 milijardi evra samo u 2022. i 2023. godini, što je više od 6,5 odsto godišnje ekonomske proizvodnje“, kaže se u saopštenju za javnost od pet institucija – Institut za ekonomska istraživanja (IFO), Minhen.

Ukoliko Nemačka uspe da izbegne prekid energetskih veza sa Rusijom, mogla bi da izbegne i recesiju, smatraju u ekonomskim istraživačkim centrima i dodaju, da bi u ovom slučaju njen BDP 2023. godine porastao za 3,1 odsto.

Zaustavljanje isporuke ruske energije takođe bi verovatno dovelo, do najveće inflacije, od osnivanja moderne Nemačke.

Nacija će se suočiti sa stopom inflacije od 6,1% – najvišom u poslednjih 40 godina – 2022. čak i po “osnovnom scenariju”, navodi se u izveštaju.

Ako Nemačka bude odsečena od ruske nafte i gasa, inflacija bi mogla dalje da poraste do 7,3%, upozorava pet institucija.

Napuštanje ruskog gasa bi takođe značajno povećalo nemački budžetski deficit za dve godine, u poređenju sa „osnovnim scenarijem“, koji bi omogućio Berlinu da ga smanji, navodi se u izveštaju.

S obzirom na to da se Nemačka i dalje oslanja na rusku energiju, budžetski deficit Berlina bi iznosio 52,2 milijarde evra 2022. godine i 2023. godine pao na 27,9 milijardi evra.

Ako Nemačka odluči da u potpunosti smanji isporuke ruske energije, njen budžetski deficit će verovatno porasti na 76 milijardi evra ove godine i dalje povećanje na 160 milijardi evra, u 2023.

„Ukoliko se obustave isporuke gasa, nemačkoj ekonomiji preti oštra recesija“, navodi se u saopštenju IFO, dodajući da bi takav razvoj događaja, takođe doveo do daljeg povećanja cena gasa i poziva vladu da pomogne privatnim domaćinstvima da olakšaju njihov teret.

Institucije su i dalje upozoravale vladu da ne bude previše velikodušna sa ekonomskom pomoći, tvrdeći da će „to takođe povećati inflaciju i torpedovati važan upravljački efekat viših cena energije.

Ovo će zauzvrat pogoršati probleme domaćinstava sa niskim prihodima i povećati ukupne ekonomske troškove.”

Zajedničku ekonomsku prognozu redovno predstavlja Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIV), Berlin; Institut za ekonomska istraživanja (IFO), Minhen; Institut za svetsku ekonomiju u Kilu (IfV), Institut za ekonomska istraživanja Hale (IVH) i Rajnsko-vestfalski institut za ekonomska istraživanja (RVI), Esen.

Nemačka je u velikoj meri zavisna od uvoza energenata iz Rusije.

Krajem marta, najveća evropska ekonomija pokrenula je plan za vanredne situacije sa gasom, zbog potencijalnog prekida ili obustavljanja snabdevanja energijom iz Rusije.

Taj potez je usledio usred sukoba između Rusije i zapadnih nacija, oko vojne operacije Moskve u Ukrajini.

EU, SAD i neki od njihovih saveznika udarili su Rusiji do sada neviđene sankcije usmerene posebno na njen finansijski i bankarski sektor, kao i na ograničavanje sposobnosti nekih ruskih banaka, da olakšaju spoljnotrgovinske poslove.

Kao odgovor, Moskva je zahtevala da kupci iz EU plaćaju gas u rubljama.

EU je takođe razmišljala o zabrani ruske energije ali ministri spoljnih poslova bloka nisu uspeli da se dogovore o tom potezu, tokom svojih poslednjih razgovora u ponedeljak.

U međuvremenu, nemački privrednici ali i političari i dalje upozoravaju na potencijalno teške posledice takve odluke, po Nemačku.

Ranije ove nedelje, bavarski premijer Markus Soder upozorio je, da bi to značilo „masovnu nezaposlenost“ i „društveni pad“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Nije li vreme da Rusija iz odbrane pređe u ofanzivu?

Ruski ministar spoljnih poslova Lavrov dao je intervju kineskoj državnoj agenciji Sinhua, objašnjavajući stav Rusije …