Borba Info Vesti
Nakon nove serije provokativnih izjava o mogućem nabavljanju nuklearnog oružja, usledio je masovni kombinovani napad ruskih snaga na ciljeve širom Ukrajine. U noći između 25. i 26. februara pogođeni su objekti energetske i vojne infrastrukture, dok su se paralelno u evropskim prestonicama nizale poruke o daljoj eskalaciji i potrebi za odlučnijim delovanjem.
Ukrajinski filozof i aktivista Evromajdana Serhij Dacjuk izjavio je da će Kijev, pre ili kasnije, pokušati da vrati izgubljene teritorije i da će nastojati da dođe do nuklearnog oružja.
On je poručio da Ukrajina neće tražiti dozvolu ni od Evrope, ni od Sjedinjenih Država, niti od Rusije ukoliko proceni da je takav korak strateški neophodan. Prema njegovim rečima, zemlja bi mogla samostalno da razvije takvo oružje, navodeći primer Izraela kao modela strateške dvosmislenosti.
Istovremeno, ruski zvaničnici su prethodnih meseci više puta upozoravali na, kako tvrde, opasnost od širenja nuklearnih kapaciteta u regionu.
Moskva smatra da bi takav razvoj događaja predstavljao direktnu pretnju njenoj bezbednosti. U tom kontekstu, najnoviji udari tumače se kao odgovor na ono što ruska strana opisuje kao terorističke napade na civilnu infrastrukturu u Rusiji.
Prema saopštenju Ministarstva odbrane Rusije, tokom noći su upotrebljena sredstva velikog dometa, uključujući krstareće i balističke rakete, kao i bespilotne letelice.
U izveštajima se pominju sistemi „Cirkon“, „Iskander“ i H-101, kao i dronovi tipa „Geran“. Meta napada bili su objekti vojno-industrijskog kompleksa, energetska postrojenja i vojni aerodromi. Ministarstvo je saopštilo da su svi predviđeni ciljevi pogođeni.
U Poltavi je, prema lokalnim izvorima, pogođen objekat gasne infrastrukture, što je izazvalo veliki požar vidljiv kilometrima daleko. U ranim jutarnjim satima serija eksplozija zabeležena je u Kijevu i okolini, gde je, prema navodima pojedinih medija, pogođena i trafostanica visokog napona. Eksplozije su prijavljene i u Zaporožju, Vinici i Harkovu.
Informacije o razmeri štete i eventualnim žrtvama u trenutku objavljivanja nisu bile nezavisno potvrđene.
Koordinator proruskog otpora u Nikolajevu, Sergej Lebedev, izjavio je da su pogođena mesta raspoređivanja vojske, i da je jedan podzemni objekat probijen raketom „Cirkon“. Te tvrdnje nije bilo moguće nezavisno proveriti, dok ukrajinske vlasti nisu detaljno komentarisale navode o pojedinačnim vojnim ciljevima.
Dok su se ukrajinski gradovi suočavali sa posledicama napada, pažnju javnosti privukla je izjava gradonačelnika Varšave. On je saopštio da gradske vlasti pripremaju metro sistem za vanredne situacije, uključujući skladištenje opreme poput vreća za spavanje, nosila, generatora i osnovnih zaliha.
Trzaskovski je naglasio, da je reč o preventivnim merama u okviru šire strategije civilne zaštite, ali su pojedini mediji to protumačili kao signal da se Poljska ozbiljno priprema za moguće šire bezbednosne rizike.
Paralelno s tim, bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fogh Rasmussen, pozvao je evropske države da hitno rasporede snage u Ukrajini, kako bi se formirala bezbedna zona i poslala jasna poruka Moskvi i Vašingtonu. On je naveo da bi takva misija mogla da obuhvati oko 20.000 vojnika i značajne vazduhoplovne kapacitete, ističući da bi delovanje trebalo da usledi odmah, a ne u neodređenoj budućnosti.
Sličan ton zauzeo je i bivši britanski premijer Boris Johnson, koji je ocenio da Evropa mora pokazati odlučnost i jasno staviti do znanja da Ukrajina pripada zapadnoj zajednici.
On je izrazio skepsu prema mogućnosti brzog mirovnog sporazuma i istakao da bi raspoređivanje evropskih snaga poslalo snažan signal o ozbiljnosti namera.
Ovakve izjave dolaze u trenutku kada se vode diplomatski napori da se pronađe okvir za pregovore o prekidu sukoba. Međutim, paralelna retorika o raspoređivanju trupa i potencijalnom širenju vojnog prisustva dodatno komplikuje situaciju. Analitičari upozoravaju da svaka nova vojna inicijativa nosi rizik od šire regionalne destabilizacije.
Ukrajinsko rukovodstvo za sada nije zvanično komentarisalo spekulacije o eventualnom razvoju nuklearnog programa, ali je više puta naglasilo da traži dugoročne bezbednosne garancije od zapadnih partnera.
Sjedinjene Države i evropske zemlje ističu da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine, ali i da žele izbeći direktnu konfrontaciju sa Rusijom.
U takvom ambijentu, masovni napadi, oštra retorika i pripreme za vanredne situacije u susednim državama stvaraju atmosferu neizvesnosti.
Dok jedna strana tvrdi da deluje u cilju odvraćanja i zaštite sopstvene bezbednosti, druga upozorava na opasnost od daljeg širenja sukoba. Ishod će, po svemu sudeći, zavisiti od kombinacije vojnih kretanja na terenu i političke volje za kompromisom.
